Просветни гласник

ИСТОРИЈА СВЕТА рукопио г, М. Зечевиђа, професора I г. ЈА. речевић поднео је 11. апри^ла 1879. год. свој рукопис историје света с овим писмом !

„Госиодину министру тгросвете и црнв. иослова. У нашим средњим школама иемамо још потпуна учебника за историју свега снета на у ннзкој ни у вншој гимназији, а црописани министарством учебник о тој науци, преведеи с руског, не може се с коришћу да употреби ни у једној ни у другој ноли гимназијског течаја. У чегвртом разреду гимназија нижих предаје се конспективно цела историја с 4 часа недељно, која су тако недовољна да ће се јамачно брзо осетити потреба, да се они прошире, спуштајући ову науку и у трећи разред с још 4 часа, ако се не жели, да се наставник ограничи на сувише шгуро наговешћивање само главнијих момената. Сем тога и у другим средњим заводима нашпм даје се историји свега света у средњу руку 8 часова недељно, па је ту већ могућно изложити све периоде историјске, наравно опет у краћем обиму, али бар толиком, да се разговетније обележе важније <з>азе у људском развитку и доведу у што већу узрочну свезу међу собом. Имајући ово двоје на уму, ја сам спремио приложени копспекат историје свега света, који узимам слободу нонудити г. министру за поменуту цељ. У њему недостаје само последња периода или XIX столеће, које се у политичком погледу почиње управо 1789. годином, докле допире мој руконис, што га подносим. Ја сам готов и с тим послом, само га још несам овако довео у ред, а то ћу учинити у најкраћем року, у колико ми допуштају школски часови. Да би се лакше нрегледао и оценио овај сиис, дозволите ми, г. министре, да представим овде у кратко мисли, што су ме руководиле, кад сам га радио. 1. Нредајући од дужег времена историју свега света у гимназији београдској, опазио сам, да ученицима, кад почињу учити ову науку, највећих тегоба задаје памћење особних имена. Зато сам ја свео номенклатуру и историјску и геогра#ску на минимум, обилазећи све узгредније личности и места, без којих се може представити неки логађај, како би се према одмереном простору овога списа могло што више казати о оним нменима и догађајима, што се морају

поменути као потребни и за основно знање историјске науке. Јер ипаче од овако кратког учебника може лако да изађе сухопаран речник, као што је на прилику Дитмаров Беи&Леп <1ег ЛУеИ^езсМсМе 1'иг хмШеге ип<1 ип^еге вутнабЈаШаззеп, К,еа1-ипс1 Виг§ег8сћи1еп, Ра<1а§о§1еп, Зеиипаге ип<1 ап<1еге Апз1аНеп (Хајделберг 1875). 2. Обзирући се на узраст ученика, за које је спреман овај снис, ја нисам хтео прелазити преко занимљивих прича, којима је истина у основп мало или нимало историјске вредности, алп се њима може младежи много боље окарактерисати неко време, него лн каким дубљим разлозима. У тај ред иду поред осталога примери из Илијаде и Одисије, који се често помињу и у штампи и у разговору; постанак Рима и другог којечега из раније историје римске, што се наводи у свима учебницима гаколским и у нарочито за ту цељ писаним књижицама о јелинскоримској митолођији; појетично појављење љешке кнегиње Ванде у времеиу, у које још не допиру добро зраци пољске историје; крсташка војна дечија, која згодно осветљава оно доба где се то наводи; романтичне слике, што се везују за ослободиоца Швајцарске и т. д. 0 свему овоме говори се на прилику у Шуљгиновој „исторши древнихт, временЂ и среднбихђ вћковЂ," која је боља од преведене историје Иловајскове. В. Представљајући мало ширим размером само важније догађаје историјске, ја сам их колико је год у оваком спису било могућно, доводио у свезу међу собом, обележивши макар и најтањим дртама и посредне догађаје, који су природна алка међу њима. Јер, кад се просто нижу једни за другнма само главнији моменти историјски без и најмањег помена о њиховој свези, онда се не може никако видети, како се доцнији догађаји еволвују из ранијих, као што такву ману има и наш превод историје Иловајскове и његово онштој и руској историји „сокраш,еное руководство, курст. младшаго возраста". 4. Не губећи из вида, да се историја може учинити младежи примамљивом највише тиме, кад