Просветни гласник

јој се лепо насликају поједине личности и догађаји, ја сам понегде одступао од својега збијеног излагања историјске грађе, представљајућп одабране дичности и догађаје у појединим периодама, у колико ми је год допуштао одмерени размер, начином удешаваним за таку цељ, као што се тиме одликује нарочито Неселтов ћ^ећгћисћ (1ег ЛУеИ^ебсМсМе !иг Виг§ег- шн:1 (хе1ећг1еп8сћи1с11. воте гит ЗеЊа^ипкегпсМ Шг га&ге ЈипдИпде (./1иписка 1859). 5. 1задазећи за потребно, да ни овако кратак учебник не оставим без кодико бидо кудтурног елемента, ја нисам могао у овако малом конспекту писати о томе нарочите чланке, као што сте ви чинили у двема књигама своје „историје света", особито у другој, него сам на више места спајао то с политичким догађајима, дајући само литератури одвојених прегледа, а у томе ми је служио за углед Милеров и Дендликеров Еећгћисћ с1ег а11§етеи1еп Ое8сћ1сћ^е Шг 8екип(1аг- ипс1 ћоћеге Виг§ег8сћи1еп, зо^је гиг 8е11)зЉе1сћгип§ (Цирих 1873). 6. Говорећи о литератури и с њом спојеним пластичним уметностима, ја сам се дотицао и у уметничким и у научним производима неког доба само таких предмета и појава , које би могао објасиити деци, на да га разуму, наставник који не мора у свему томе бити специјалпста, дакле онако, као што те ствари лредставља и Веберова ЛУс11«'езс1псћ1;е 111 ићетасћШсћег Баг81е11ип§ (Липиска 1877), с којим делом мој спис има највеће сличности и по садржини и по величини. 7. Делећи исгорију на три века, а сваки век на по три периоде, ја нисам при крају ресумовао територијалне промене и резултате дотичног доба, као што то чини Депиреов Соигб е1етеп1а1ге сГМвМге §епега1е (Лозана 1873), него сам ресумовање територијалних промена оставио наставнику а резултате ранијега доба стављао сам у почетку доцније периоде као узроке њеним појавима. 8. Желећи, да у овај свој посао унесем поред онога, што се налази у обичним учебницима школским, и таквог знања, што нам га пружају популарна и строго научна дела, ја сам се понегде служио историјом и Хелдо-Корвиновом и Струвеовом, казујући њихове мисли својим начином, и Дреперовом и Бекловом, на прилику при освојењу Дариграда од Турака, који је догађај амерички историк описао тако дивно ц језгровито, да би се читалац сто пута враћао на њ, и у пптању о језуитима о Шпанији и Португалији, где нам инглиски историк износи редак пример, да је влада прогресивна, а цео народ консервативан, што иначе обратно бива. 9. Користуујћи се наставничким искуством својим, да је много боље усредсредити пажњу ученичку

на један предмет, негоје расејати на много страна, ја нисам пристајао уз оне писце, што ил,у за догађајима, како су се по времену једни за другим низали, што се историја тако изметне у описивање самих ратова и владарских отимања о поједине земље, него сам у дотичним периодама говорио о свакој држави посебице, како би се видео поступни развој њених и унутарњих и спољних послова, па кад се све то научи, онда је лако наставнику прикупити резултате у једну целину и на њој базирати даљп свој говор о човечанству. Тако на прилику у новој всторији ја сам према одређеном размеру представио триесго-годишњу војну, ратове за наслеђе шпанског, аустријског и нољског ирестола, велики северни и седмогодишњи рат у излагању историје оне државе, које се највише тиче који од тих ратова, а код других, што су у њему учествовале, само сам то номенуо, какве су користи или штете имале од туда. 10. Имајући на уму, да историја треба да покаже, како се из прошлости развила садашњост, ја сам најстаријим догађајима у источном свету, одакле су нозајмљене само клице за вишу културу светску, дао овако мален простор, па сам после све већма проширивао свој говор, обраћајући много већу пажњу, нег што се то чини у странским, на и у самим руским учебницима школским, словенским државама, а особито догађајима на истоку, с којима стоји у свези наша домаћа историја. Од туда је морао од старога века (54 листа) да изађе нешто већи средњи век (70 листа), и ако то није било у мојем плану, а новом веку, из кога непосредно извире садашњост, мора се дати нриближно толико простора, колики обојим ранијим вековима (као што ће иза ових 53 листа новог века доћп XIX столеће са најмање толико листова). Сем тога ја сам рад, да олакшам и себи и крагујевачкоме наставнику, који предаје историју и у седмом разреду гимназијском, док се за нови век не напише нарочита књига, што се диктовањем губи много времена, а по казивању наставникову не могу учепици сами да воде тачну белешку и саставе себи лекцију, па ми је и због тога било нужно дати овоме веку што шири размер, да би се за време задовољила, бар у неколико, и та потреба. На послетку напомињем , да ћу по својем нахођењу, ако ми се спис одобри, додати још понешто к рпмској исторпји и овим нацртима литерарним из културних историја од Колба и Хелвалда, а радо ћу усвојити и разложите савете одређепих ре®ерената, особито ако нађу, да ће требати ради разговетности метнути са стране текста садржину појединих чланака, као што то чине обично инглиски писци, или је изложити у почетку пред појединим одсецима, као писци Францески."