Просветни гласник

ставничког реда као и из грађанства и општина, који било у ком кругу и домашају доприносе, да се зпање и умна светлост па по томе напредак и благостање у нашем народу шири. Даље, све важније што се од стране дентралпе просветне власти или од њених потчињених оргаиа буде одсад предузимало за поправку и унапређење наших школа и просвете народне, то ће се обзнањивати редовно у „Просветном Гласнику," како би се за све те ствари будио општи интерес код свију, који воде бригу и рачуна о стању нашег народног образовања. Према томе неизоставно је потребно, да свака школа и школска општина у том округу држи овај лист, који ће излазпти два пут месечно на три и више табака. С тога ће начелство препоручити свима школским општинама у томе округу, да се за потребу своје школе и учитеља, који морају марљиво пратити све што се ради на пољу основне наставе, претплатена овај школски лист код Управе Државне Штампарије, пославши јој што пре, а најдаље до 1. Октобра ове године, осам динара у пме претплате од 1. ов. м. до краја ове године. Зарад тачнијег и бржег прикупљања претплате начелство ће препоручити среским старешинама у свом округу, да они сами од појединих општипа

покупе потребне суме и исте испрате или непосредно илп преко начелства управи Државне Штампарије. Како се унрава штампаријска постарала, да овај лист, не гледајући на његову величину, буде што јевтинији, то ће начелство обратити пажњу и свима учитељима у округу на ту околност, с напоменом, да се од свију њих, којимастање дозвољава, може с разлогом очекивати, да и они лично за свој рачун држе овај лист, у коме ће наћи доста кориснога и поучнога, што ће се тидати и њпх као наставника и школе у којој раде. Такав лист треба да је и њихова својина, којом могу у свако време располагати. Све свеске, које школи на рачун општине буду долазиле, имаће учитељи, пошто их прочитају и према потреби употребе као што сама природа ствари собом доносп, чувати у школској књижници и заводити све на крају године у инвентар као и остале књиге које су својина школе. По варошима и иначе где је могуће сви се бројеви имају на крају сваке године повезати у једну или више свезака. ПБр. 2126. 5. Маја 1880. Београд. Министар аросвете и црквених аослова, јЗт. јБошковић с. р.

РАД Г^ЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

I 3 Б 0 Р гтлавног просветног савета 2. Маја 1880. год. у Београду. На позив г. министра просвете и дрквених послова искупили су се на овом састанку сва гг. редовни и ванреднп чланови, који су у Београду. Бредседавао је г. министар. Редовни чланови : гг. др. Јосиф Панчић, Јосиф Пецић, Стојан Марковић, Панта Срећковић, Михаило Петковић, Јован Бошковић, архимандрит Нестор, др. Лазар Докић, Јован Ђорђевић, др. Јован Валеита, Милан Миловук и др. Војислав Бакић. Од ванредних чланова били су: гг. Днмптрије Нешнћ, Светомир Николајевнћ, Милош Зечевић, Свегислав Вуловпћ, Светозар Милосављевић, Љубомир Ковачевић, Тодор Мијушковић, Никола Стајевић, Светозар Никетић, др. Лазар Лазаревић и Јован Југовић. Састанак је отворио г. министар говором, којп доносимо овде у изводу:

Пошто је г. министар ирво изјавио, да сматра за особиту срећу,што му је у део пала част, даотвори први састанак Главног Просветног Савета, у коме су ирикупљене угледне радне снаге на пољу јавне наставе и научне и школске књижевности, и ношто је даље споменуо, да нема сумње, да и изван овог скупа има одабраних ж заслужних трудбеника иа књизи и просвети народној, објаснио је зашто се законом нашло за добро, да се ограничи број чланова као и време трајања њихове дужности. То је учињено с једне етране за то, да би се дало прилике за одмор онима , који би се годинама или превеликим напорима раднога живота свог осећали изнурени, а с друге стране за то, да се отвори могућност нризивања нових снага и утицања свију живих и здравих струја из овог главног ?