Просветни гласник

средишта на путове и правце јавне наставе и просвете народне. Свраћајући пажњу на поглавити значај ове установе, која је покренута добро проученим потребама школске и просветне унраве, г. министар напомену прво, да сличне установе у овом или оном облику постоје одавна у осталом нанредном свету и да су се свуда више или мање потврдиле као моћна основа за стално, доследно и напредно управљање јавном наставом. Таква саветодавна и управна тела имају извесне добро уређене земље не само за целокупну просветну управу, но у извесном размеру и за поједине области и округе школске. Живим примерима из политичке и културне историје народа доказано је, да ништа није штетније и опасније од непрекидног колебања у наиерама, нравцима и задацима државног и друштвеног живота. Они су народи достигли највише ступње моћи и цивилизације, и у борби за опстанком најбоље ујемчили своју народну индивидуалносг и целину, који су били сретни, да у природном кретању ка бољим и савршенијим облицима друштва и државе сачувају и сталну основу свога засебног народног бића и живу енергију за напредовањем у сагласносги с неодољивом струјом живота свеколиког рода људског. С ове тачке посматрања битних потреба ма у којој грани духовног и просветног развитка народног, г. министар држи, да нри решавању важнијих нитања законодавства и унраве треба да се чују а по могућству и да суделују сви знатнији представници и радници у тој струци. Наука и умни развитак човечанства само су носледак _и тековина дугих и тешких напора г свију светлијих умова и свију културних народа на пољу истраживања вечитих закона живота. Ако хоћемо, да разумном применом те тековине користимо својој земљи, морамо се добро чувати, да једностраним решавањем најважнијих начела духовног и умног образовања не чинимо иогрешке, које оетављају дубоке трагове свуда у државном животу, а у цросвети народној може бити више но игде. Бадава ће, наставља даље г. министар, врховна управа уносити у свој рад ма колико добре воље, енергије и натриотизма; бадава ће или с врло слабом коришћу народ стављати на распо-

ложај за унапређење своје наставе и просвете најобилатија средства, ако се све то не руководи по добро смишљеном плану, који би био изведен на здравој исгоријској основи с бистрим погледом у будућност, осветљен научном критиком и топло прихваћен од бољих умова и синова народних. А да би се ово ностигло, најпречи је био пут, да се и у нас поред највишег централног органа за просветну управу установи савет, који ће одржавајући добре традиције и основе народног духовног образовања свагда благовремено опажати недостатке, истицати нове иотребе, показивати начине и средства, уносити нове пречишћене мисли, нова здрава начела. Тако ће у неку руку савет бити врело, одакле ће истицати прави животни покрет у настави и просвети народној. Осем овога има , напомену г. министар , још један важан и са замашним последицама скопчан задатак, који је стављен овом просветном телу. Њему је (чл. 8.) обележен знатан круг рада онде, где се тиче гарантија у оцењивању и суђењу административно-спорних питања. У чл. 3. даје се насгавницима средњих и основних школа гарантија за њихов опстанак и законито кретање у служби, каква се тек у веома наиредним земљама налази. Ово је г. министар споменуо нарочито још за то, што се у нас до сада, не са свим без разлога, мислило, да нам норед других незгода није било могуће подићи угледно, за свој позив довољно спремно и одано паставничко особље, што му се у закону није давало довољно сигурности противу разних кад што не најбоље погођених дисциплинарних мера. Сматрајући као знатну добит установу Главног Просветног Савета у нашем просветном законодавству, г. министар моли гг. чланове, да у интересу обавештења и сагласног ногледа на цељ и примену ове усганове узму на ум ноглавите задатке, које ће савет вршити (чл. 2. од 1—9). Тако прво, саслушавање мишљења Просветног Савета о потреби свију законских предлога за уређење виших и нижих школа, као и других просветних и научних завода. Како је тешка и крупна ствар покретати реФорме и мењати законе у једној струци ? Како је још теже у овом замашном послу погодити прави пут ? Стара је истина , да