Просветни гласник

11

се I с најбољим законима не може све постићи, јер се закони оживљују и врше људима; и један од најзнатнијих историка и ФилосоФа старога доба иогодио је, кад је рекао , да добри (снремни и поштени) људи вреде више но добри закони. Али се не може ни то норећи, да често због неудесних закона , због недостатка установа, или због рђавих установа, слаби и болује цео народни организам, што ее у појединим његовим гранама још јаче опажа. И најбоље снаге клону и најобилатија средства пресуше, ако се неприродно и нротивно свом правом задатку дуже време употребљују. За то се људи и установе у организованом и цивилизованом друштву морају узајамно подупирати, јер узајамно једни на друге дејствују. Установе без људи само су гола Фикција, а људи без установа само друштво дивљака. -Бад се у здравом државном склопу не може бити без добрих закона и установа, колико се мање може без тога бити у оној грани народног живота , којом се греју и осветљују све остале и којом се народу и држави имају спремати и образовати нови здрави и напредни нараштаји, залога боље и срећније будућности ? Да би се пак закони доносили према потреби времена и према приликама, колико ће бити влади и њеном члану за просветну сгруку лакше одлучити се на измену каквога постојећег закона или на увођење новога, што ће често стати и материјалних жртава и моралних тегоба, кад се о потреби таквих закона и установа чује глас одабраних представника школе и књиге, позваних из свију дотичних редова у ово тело? Ва тим је г. минисгар с неколико речи обележио значај осталих одредаба чл. 2. закона о урећењу Просветног Савета односно задатка и делокруга намењеног овом телу, а на име, споменуо је корисги, које еу у изгледу у последицама отуда што ће се мпшљење Савета имати да саслуша увек , кад се %Д е радило: да се у ком месту или округу отвори нова средња школа; да се утврде наставни иланови и програми за више и ниже школе; Да се одреде ближа правила за испите наставника средњих школа; да се оцене пријаве кандидата за наставничка места у тима школама, и нарочито с е ио добро проученом и утврђеном систему ј ^ Џг ђУЈУ? оцењују и награђују школски и други хиисц,

који би служили као ручне и спомоћне књиге за предавање, или као дела удесна за поклањање ученицима средњих и основних школа, или у опште као књижевни и уметнички радови, за које би се тражила државна потпора а тицала би се школе и јавне наставе. После овога министар је завршио свој говор овим речима: „Поред свију тегоба, с којима се постање ове установе имало борити, мислим, да се можемо тврдо надати, да ће се она брзо у практици и у очима оних који школу и нросвету српску љубе и за њу раде, показати корисна и благодетна. То ће, држим, поред осгалога бити угледно и достојно поље, на коме ће се на част и корист земље, на славу и срећу целокупног српског народа, огледати у племенитом надметању најбоље наставничке и научне снаге. Еад су Србија и Српство издржали вековима онако мучне и Физичке и духовне борбе с варгарима и цивилизованим силама, иа нису нропали ни утонули , тврда је вера, да и сада у веку проглашеног начела народносги , равноправности и цивилизације не ће клонути ни бити мање светла и крепка. Као што су Немањићи и Обилићи нашли достојне потомке, тако ће и Св. Сава, Доситије и Вук свагда имати достојне следбенике, који ће дивећи се њиховим делима држати високо свећу духовног народног живота, и показивати народној књизи и науци све јасније и чистије путове. И у то име ја вас срдачно поздрављам и проглашујем, да је рад Главног Просветног Савета отиочет." После овог говора, којим је отиочет рад и прва збор Главног Просветног Савета, г. манистар напомену, да пре свега ваља према закону прогласити председника. Пошто је по реду указног постављења редовних чланова најстарији по рангу г. др. Јосиф Панчић, проФесор Велике Школе, то је он и оглашен за председника. За тим је од стране г. министра станљено питање, да ли ће бити нужно, да се одмах сада одреди, ко би имао бити потпредседник или заменик председнику Просветног Савета. У претресању овог питања јавише се гласови, да не би било ни потребно ол јзећивати нарочитог потпредседника, но да у појЈдадЈв-м случају председник сам или министар оШт^м^шга измећу редовних чланова, ко ће бити замецик Дредседнику. Но иа примедбу г. министрову, 2*