Просветни гласник

да се такви случајеви могу чешће дешавати, и да ће боље бити да се одмах у почетку одреди заменик, приступпло се договору о томе предмету. Том приликом пеки чланови папоменуше, да пошто није у закопу јасно, којим ће се начипом одређивати заменик председнику, то би било желети, да ово сам савет избором учини, тим пре, што је он у извеспом смислу автономно тело. Други опет чланови приметише, да би се по пачелу како је законом за председника Савету означено, имао и за заменика одредити онај члан, који је први после председника најстарији по рангу. И пошто се о овом питању довољно говорило, то је г. министар изјавио, како и он мисли, да би се по духу закона о уређењу Просветног Савета и заменик председнику имао одредити ио рангу. Но пошто смисао закона у том погледу није јасан, и ништа се позитивно не наређује, то он није противан, да се, ако би Савет већином гласова нашао за добро, заменик председнику одреди избором. Услед тога приступило се гласању и већином гласова одлучено је, да се заменик председнику избере, а овај пзбор да се се пзврши на другом зборовом састанку. У току говора о избору замепика председпику вођепа је реч и о пословнпку, и Савет одлучи, да нацрт пословника изради нарочита комисија у коју буду одређени: гг. Јосиф Пецић, Стојан Марковић и Јован Бошковпћ.

II, ЗБОР г^адвног просветног савета 5. Маја 1880. год. у Београду Г. министар председавао је и овога пута, јер г. Панчић није могао због слабости доћи. Кад се хтело приступнтп бпрању нодпредседника, упитано је од стране неких чланова, да ли и ванредни чланови имају права да бирају, и пошто је г. министар објаснио, да се овај скуп сматра као збор Главног Просветног Савета, то према самом закону имају и ванредни чланови права да гласају. После тога приступило се тајном гласању и г. Јосиф Пецић изабран је за заменика председнику Главног Просветног Савета. На позив г. министра, да поједини чланови изиесу своје предлоге, ако каквих имају, иредложи г. Јован Ђорђевић, да Главни Просветпи Савет редовно држи од сад своје састапке и да их не ирекида за време одмора школског, јер има толико важних питања, која не би требало осгавити нерешена до почетка нове школске године. У том смислу говорили су и г.г. Ј. Пецић, др. Валента, Николајевић, и Ј. Бошковић. Г. министар изјави, да се рад Савета не ће никако прекидати, јер осим предмета, као што су: наставни планови за разне заводе, распореди часова, учење Француског Језика у нижим разредима гимназијским и т. д., има још и других, које ваља решити што пре, као: правила о нолагању проФесорских испита и др. Председпик ће ирема томе сазивати савет редовно и кад год се потреба укаже.

ИЗВЕШТАЈИ Г. Г. ИЗАС^1АНИ1^А МИНИСТАРСКИХ о годишњим испитима по средњим шкотлама за 1879. годину.

Кад је 24. Септембра 1863. укинуто звање „главнога инспектора училишта," средње школе остале су без впшег надзора. Сав надзор ограничавао се на оно што је директор у том погледу радио и о чему је он бригу водио. У последње доба осећала се опет иотреба, да се установи неки надзор и над средњим школама. С почетка је овај надзор повераван људима који су походили основне школе. Њима је било стављано у дужност да походе и оне средње школе које се находе у кругу који им је одређен за прегледање основних школа. И тако су надзорници основних

школа, кад су долазили у варош где има средње школе и ову прегледали. Тако је само у неколико и прошле године чињено. У последње време учињена је у овом погледу једна новина за београдске средње школе, јер није једно лице одређено за целу школу, но је надзор подељен по струкама. Одређена су извесна г. г. ироФесори Велике Школе, да походе испите по струци коју они па катедри Велике Школе заступају или која је у блиској вези са њиховом струком. У тој цељи г. министар просвете и црквених послова обратио се 5.Јула 1879. годипе неколицини г. г. нроФесора Велике Школе овим писмом: