Просветни гласник

^Госиодине, Ради бољег уверења о усиеху предавања научних предмета у овдашњим средњим школама потребно је, да по један стручан зналац као нарочити изасланик министарства просвете ноходи годишње испите из дотичних предмета у тима заводима, те да колико је могуће оцени у одговорима ученика целокупни резултат његовог рада у прописаној науци, као и начин и способност предавања дотичних наука, колико се на испиту ученика мозке то познати. . У овој цељи нашао сам за добро одредити вас, да као изасланик министарства, у колико од других ваших званичних послова будете доспели, присуствујете испитима: у Богословији, Учитељској Школи, Гимназији и Реалци. Бављење ваше на испитима не мора бити дуже но колико да саслушате одговоре најмање од једне трећине свију ученика, у којој трећини председник ће по вашој жељи прозвати и боље и слабије ђаке, како би сте из њихових одго-

вора добили потребан општи упечатак о успеху њиховом. Уз то ћете обратити пажњу на начип и домашај питања која професор ставља учеиицима, као и на оцене које се у испитни записник бележе, пошто се гдешто чују тужбе о неједнаком и неправилном ноступању у томе за школу веома важном послу. Према свему овом част мије, молити вас, господине, да бисте изиолели колико вам је могуће, наћи се на испитима дотичних предмета у поменутим заводима. А кад се крајем овога месеца испити сврше, да будете добри поднети ми свој извештај о ономе што будете нашли за нужно саопштити ми о успеху ученика и о предавању наставника тих завода. Ваш извештај према приликама и по значају свом или и по вашој жељи може се увести у званични протокол министарства или остати поверљив ради личног обавештења министарства или и других којих се буде тицао " По свршеном прегледу поднела су г.г. изасланици о нохођеним испитима ове извештаје:

I ИЗВЕШТАЈ Ј\ Д-РА ј ЈОСИФА Ј1АНЧИТ1А, ПРОФЕСОРА ВЕЛИКЕ ШКОхЛЕ, ОД 9. НОВЕМБРА 1879. ГОДИНЕ

„Госиодине министре, Ја сам писмом Вашим од 5 прошлог Јуна упућен да у нашим средњим школама обиђем годишње испите из Ботанике и да Вам по томе јавим ако бп што важно било да се јави о начину испитнвања и оцењивања ученика. Шго нисам раније овај извештај поднео, узрок је тај, што на испитима које сам обишао — у великој Гимназији, Теразијској Гимпазији, Учитељској Школи и Вишој Женској Школи — нисам никакве неправилпости опазио. Једино што бих имао да Вам јавим, а што не сумњам да и сами знате, то је: да нашим наставницима у јестаственици у опште много још недостаје, нарочито у оној партији, која би ваљало да је у средњим школама најјаче заступљена тј. анализи и практичком познавању природних ствари. Пошто се нак таквој недоскудици обичним мерама не може да доскочи, држим да нисам ништа пропустио, што Вам истом сада неке своје мисли саопштавам, баш у време када се у скупштини води разговор о томе како да се наше школе према потребама нашим усаврше. Добро вам је познато да се наставпици напшх средњих школа бирају из реда младих људи, која

су овде или на страни са нешто бољим успехом школе свршили и ту себи нешто теорије прибавили; ретко нам се јављају младићп који су науку у којој миследа настављају теоријски и ирактички изучили; а пајређе бива да се који од њих самосталном радњом у тој науци утврдио. Младићи, који се за наставнике у средњпм школама постављају, особито они што иду ван Београда, улазе већином у празне школе — без књилшица и без довољних справа и збирака, које су у предавању јестаственице потребне. Ово је узрок те се ти младпћи особито који су савесни нерадо примају предавања јестаственице, већ натурују тај предмет другима; који су немарни предају како било, јер знају да су им испитни комесари јестаственичкој практици слабо вични, и да их ни они који о томе што разумеју не могу строго да оцене, кад впде да су им кабинети празни. Да се не бп дало маха да се боље упућени наставници забатале, а да би се и они што су слабији натерали да с временом напредују, ваљало би да се школи да оно што јој треба где се јестаственица предаје: јестаственичка књижница и јестаствепичке збирке.