Просветни гласник
4
У књижнице имала би да уђе свака књига јестаственичког садржаја која је на нашем језику писана, а осим тога из страних дитература она дела која би за наше прилике корисна била, што би сваки учитељ могао према своме знању и својим потребама најбоље до оцени. Јестаственичке збирке у средњим школама ималебида су тако удешене да су заступљене у њима: за минералогију, сви минерали који су у техницп употребљени ; за ботанику, све Фамилије и сви родови из домаће Флоре онога краја у коме је школа; за зоологију, сви типови виших животиња, а пз ауег^е1»га1а све класе са главним иредставницима Фамилија и родова из домаће Фауне. Поред књижниде и збирака ваљало би да свака школа има неке справе и приборе што су при збирању, препаровању и чувању природних ствари потребни. Где се ботаника предаје, ту би осим кабинета особито корисне биле већ из хигијенских и педагошках обзпра школске баште особито у унутрашњости, али и у Београду у асенскпм школама, чије
ученице не могу на екскурзије да иду. У тима би се баштама садиле поред обичног цвећа свакојаке корисне биљке, које учитељ у својим предавањима спомиње. На подмиривање сввју ових потреба, ваљало би да се свакој школи буџетом одреди нека сума, испрва већа, на пме Гшк1и8 тз^гиеШв-а; но томе сваке године бар но 10—12 талира на књижницу, а нешто више на кабинете. Овим сумама буџетом одређепим ваљало би да рукује школа а не министарство просвете, као што је то сада уобичајено, јер проФесор јесгаственице са својом дружином може боље него ма који други да оцепи кад би п на коју страну ваљало која екскурзија да се предузме или шта да се за школу набави, Обичви годишњи извештаји о стању књижпице и збирака билп би довољно јамство да се са сумама буџетом одређеним паметво рукује, особито ако би се ти извештаји ради стручне оцене подносили јестаственичком Факултету Велике Школе. С највећим ноштовањем" и т. д.
II ИЗБЕШТАЈ Ј\ ј^ТОЈАНА ј^ОВАКОВИЋА, ПРОФЕСОРА ВЕ<ЛИКЕ ШКОхЛЕ, ОД 11. ЈУЛА 1879. ГОД.
„Господине министре, По писму Вашем од 5 Јуна ове год. Бр. 2561, којим сте ме почаствовали налогом, да у овдашњпм средњим школама походим испите Филологијске струке, слободан сам поднети Вам извештај у овоме што следује. Сутицај дужности, коју сте ми горњпм нисмом изволели поверити, с дужношћу, коју сам за време испита имао у Великој Школи, узрок је, те сам могао иоходити само ове испите: 1. Српски језик у1 раз. 1 одељ. Велике гпмназије; 2. Српски језик у I, II и III разреду Друге ниже гимназије; 3. Словенски језик у IV раз, Друге ниже гимназпје; 4. Српски језик у II раз. Више женске школе; 5. Теорију прозе и иојезије у V раз. Велике гимназије; 6. Историју сриске књижевности у V разреду Реалке;
7. Историју српске књижевности у V раз. Више женске школе; 8. Историју српске књижевности у VI раз. Велике гимназпје. Што сам одавно мислио, да је најслабија страна наших средњих школа то, што немају основних програма и према њима удешене литературе за предавање појединих иредмета, те што таким начипом није одређено шта ће се у ком правцу предавати (колико је то могућно напред одредити без штете за штедњу саморадње наставникове), — о томе сам се сад очигледице још један пут јасно уверио, разматрајући муку ђака и наставника из горе наведених предмета. Мала је част за толике паставнике који се у нашој домовипи о предавању ових предмета баве, шго су у онште показали тако мало марљивости за школску литератургу своје струке. У данашњем стању дотичне стручне книжевности има новога изврспог рада научпога толико да је прави етдаггаз Ае ггсЈгеззе за наставу. Иопгго нема нити одређенога ирограма, нити потпуно удешеие школ-