Просветни гласник

ске дитературе -- свак је упућен (а врсније иаставиике властита частољубивост према својој дужности на то води), да бира сам из оне богате стечевине. Отуд, овим нопувањем, програми, обично од надзорне вдасти кратким терминима појединих речи обележени, постају у извршењу тако дивергентни, да се често губи и најпотребнија веза међу радом једних истих класа у различигим школама. И у горе наведеном малом прегледу имао сам прилике, да то опазим. Једни су више иажње обраћали страни теоретичној, често нревисоко схваћеној; други су се већма обзирали на практику; у самоме избору онога чим ће се попупити недовољна школска лигература (нарочито за I и II разред) нигде никакве слоге нема. Кад се к овоме дода неизбежна разлика од личних способности појединих наставника, од јачине њихове спреме, од разлике у дубљини и крепости њихова погледа у саму науку и у задатак школскога рада који им је поверен, од њихове наставничке умешности и речитости — онда ће свакоме бити појмљиво, како то све може изгледати у размерима диФеренцирања, који излазе кад се узму на ум све школе наше домовине. С тога сам, господине министре, између мисли, на које сам наишао нриликом ове ревизије, и иставио на прво место ову, о којој Вам проговорих; — а шта треба чидити, да се овај основни недостатак наших средњих школа почне уклањати, није потребе да Вама посебице казујем. Од иосебних примедаба имам да иставпм ове: У Реалци је Историја сриске књижевности постављена на врло незгодно место. Ученицима У разреда предаје се сада тај предмет са 2 часа преко недеље. За тако мали број часова с ученицима још нејаким и за виши предмет, као што је историја књижевности, мало спремним, не да се постићи ништа, и исгорија се литературе може предавати само као литерарно-историјски шематизам. У томе погледу могао бих само замолити Вас, господине министре, да изволите наредити, нека се види шта се за сраски језик чини у реалкама у Далмацији, с потпуним уверењем, да Вама лпчно неће моћи бити по вољи, да се у независној Србији чини за народни језик мање него у реалкама наших сународника, којима наставни алан ироаисује цислајтанско аустријско министарство. Предавање „Теорије призе и појезије" у вишој гимназији такође је са свим застарело у оном облику У ком се сад чини за љубав двема речима закона, за љубав дојакошњој традицији, и—опег те опетнедостатку школске литературе. Саслушао сам нажљиво многе ђаке на испиту, где по Деорији прозе и нојезије" говоре о лигерарним облицима, за које

се очито види, да их из вдаститог познавања не познају. А чим се студија ђачка дигне са реалног земљвшта јаснога предметног разумевања у облачну теорију без подлоге — одмах нема рода ни од најмарљивијег труда проФесоровог. С тога држим, да би време бидо прекинуга р^бовање оним двема речма закона, књигама г.г. Малетића и Вујпћа, и застаредој традпцији, на коју се још пре 12 година у нашој — онда тако жииахној — журнадистици дизао врдо убеђен протест. Речп законске не бране, да их ми разумемо и друкчије него што су се дојако разумеваде : аознавањс облика литерарнога слога може се везати с читањем и нроматрањем дела, „теорпја" се може сканути на грешну земљу српске литературе, и предмет — сад досадан и излишан може постати врдо користан, ако, учећи аознавању облика литерарног слога, стане спремати материјал за историју литерарну, која одмах за тим следи. У једном аустријском плану гимназија казано је као овога предмета ово: „ ШзгоггзсЈи : ипс1 аеШгеИвсће КеппШгзз с1сз Ве&еи1епд,з1еп аиз Иег ЋаИопа1^ИегаГиг; с1агаиз згсћ сп1гиГсТие1пЛе СЈгагаМеггзИк Аег Наир1даИипдеп ргозагзсТгег ипс1 росИзсћег КипзЦогтеп." Само што ће и ту одређивање наставне сврхе остати већином пуста реч све докде се не изради шкодска књига према овом задатку и према овакој памери предмета. Општи резултат мога проматрања у тодико је повољан, што се у опште види рада, види одлучног нокрета на боље и јасно маниФестованог живота у школама. Већпном изгледа, да су се школе изтргле од старинског механичког меморисања (осим Вигае Женске Шкоде, у којој се, колико сам видео на исгорији српске литературе, и колико ми је иначе. познато, много по старински меморише, без праве нотребе), и да су се упутпде неком бољем животу. Али морам Вам, господпве министре, и то признати, да је овај очити напредак још у стању хаотичком. Осећа се жива потреба реФорме, ади таке, која би посегла у ствар, у живце и крвоток школскога рада, која би прецизније обележила шкодски задатак и посао, и која би према њему и школску књпжевност пребрала и удесида. Тек тада би се постигда она целина и сугласност раздичитих радника и предмета, коју сада узалуд тражимо и у мањим и тешње спојеним групама школске наставе. Даље ми средња школа наша још изгледа мало сриска по наставп, коју она даје — а међу тим још мање јевропска и космополитска по начину, којим се онау целини служи. Чини ми се, да се ми о многим питањима средње-школске ирактике мучимо, као да је па нама, да им кодосек пронађемо, а овамо су она у напреднијег света давно расправљена, и нама би миого лак-