Просветни гласник, 16. 05. 1880., стр. 16
16
ше било критички се према својим приликама готовим послужити него свој досадашњи пасивни начип даље настављати. Овога ради држим, да би се мпого помогло нашој настави у средњим школама, кад би се спремни проФесори појединих струка почели на неко време слати у добро уређене средње школе напредне Јевропе, да проуче начин рада у појединим струкама средње-школске наставе. Држим, на прилику, да би много вредило, да когод, у филологији добро спреман, види шта се и како се у Немачкој и Француској у њиховим средњим школама ради кроз
део течај гимназије, да би се то исто могло чинити и за све остале струке. Од ових људи требало би изискати опшнрне извештаје о њиховој мисији, штампати их и разаслати наставницима средњих школа по оним струкама, не би ли и тим наша средњешколска практика ударила одређеним и реалним правцем к оној сврси, штојемало више казах и за коју мислим да води к савршенијем развитку средњих школа паших. Новац који би се на ово потрошио, донео би несумњиве и сигурне користи. Захвалан на поверењу" и т. д.
ИЗВЕШТАЈИ Г, Г. МИНИСТАРСКИХ ИЗАС<ЛАНИКА 0 ГОДИШЊИМ ИСПИТИМА У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА ЗА 1879, ШКОЛСКУ ГОДИНУ I ИЗВЕШТАЈ Ј\ ј Јосифа ЈТецића, секретара министарства просвЕте и црквених посиова, 0,4 6, јутла 1879. године
„Госиодине министре, По решењу вашем од 18. Маја ов. год Бр. 2209 прегледао сам школе у окрузима: смедеревском, крагујевачком и крушевачком и сматрам за пријатну дужност поднети вам извештај о стању школа које сам походио. Пре свега долази да одговорим па питање: А) Еаква нам је настава, какво васиитање? Ма колико да се министарство труди и књигама и наредбама да настава у свима, а на по се у основним школама буде разумна, ипак је она толико разнолика, колико је неједнака спрема и учитеља основних школа. Вама је, господине, врло добро познато, каквих врста учитеља има наша основна школа. Свака ова врста дала је и школи своје типове, које ујединити није у стању био ни наставни план, ни свеколика друга министарствена наређења. Тако су друкчије школе где раде у опште разумни и смишљени наставници или честити питомци учитељске школе; друкчије онде где су богослови, још по горе онде где су ученице више женске школе, а испод сваког очекивања онде где раде тромп и недовољно
школовани мученици, који су онде на муци и себи и оној јадној дечици. Прво коло учитеља које сам иоменуо предаје с разумевањем, и лако и с вољом, па с тога деца њихова знају све што је прописано за њихове године, знају тачно, јасно, свесно. То њихово на чисто изведено знање колико је сведочанство за добар рад учитељу, толико је и за потврду да није претерано и сувише много, дакле да се доиста с обичном вољом, обичпим трудом, може постићи све оно знање које је одмерпо наш наставни план, који је у првим својим годинама имао доста, а сад тако мало противника, а врло много иоборника, међу којима је сва наша педагошка интелигенција. Друго коло учитеља, богослови и мали број побољих питомица више женске школе, показују у својим школама добре напретке; подвлачим речи „ добре наиретке ', јер врло добре и одличне оцене веома су реткн појави у њиховим школама. И овај добар усчех постигпут је не добром, не оном методом што развија, него простим трудом, претераним механизмом, честим понављањем — па и самим учењем на памет. Као што се види, они децу науче, али пх не образуме, не дају им довољно способности, која ће им