Просветни гласник

1

7

помоћн, да се иосле и само даље, својом саморадњом, из својих побуда, развијају. ТреЛе коло чине оне учитељке из више женске шкоде, које су у своме раду школском до зла Бога сплетене и везане, недосетљиве, ни мало вољне да саме приону за ручне књиге о настави школској, или да потраже савета и упутства од својих бољих другова и од свакога који би им помогао отрести се рђе и помрчине из које се не виде. Оне до год остану таке н школа ће им бити така. Два су начиеа да се поправе: или да се упуте на практична иредавања, која би за њих ваљало завести, или да им се обзнани, да од данас за годпну дана имају положити учитељски пспит; али само из школскога рада, да би потврдиле своју практичну спрему, па после пад онима, које прођу на врата овога испита, да се води бољи чешћи и строжији падзор. Четврто коло је гомила у којој је више илеве но ма каква чиста зрна. С тога је треба добро провејати такође строжијим иснитом, или, за које се има довољно уверења из практике да су незналице и лењивцп, просто отпустнти. Отнуштањем оваких нерадпна остане ли која школа празна, боље нека је и иразна, док се и за њу не нађе ваљан школски радиик. Да би се учитељи својом спремом за школски рад, у главноме, изравнали, и пошто би врло дуго било чекати на питомце учитељске школе, могло би се чипити ово: да се питомци учитељске школе постављају не где који хоће и где је за време њихових постављења случајно школа празна, него да се с иланом постављају тако, да свака варош с више учитеља и сваки многошколнији срез добије, за сад, по једног, а доцпије и по два иитомца, па околни учптељи, они слаби, и за које се наредбом изриком пропише, да наизменце долазе у одређено време на, ирактично вежбање; да се за ученике богословије и ученице више женске школе удесе у тим школама вежбаонице, а педагогика и методика да се предају практичније, У непрестаној свези с наставним нланом и другим наређењима, која су иронисана за учитеље и њихов потоњи рад; да се за учитеље који су богослови, или се иначе спремили за учитељство, даље и за учитељке, које су свршиле и које нисујсвршиле вишу женску школу, а школски им је рад којекакав, да се, велим, за све таке наставнике отворе практична предавања, која би могла бити два пута у години. А врх свега тога (мислим да је и сувишно напомињати) ваља да будно бди државни школски надзор, а овај је могућан, а и благотворан би био само онда, кад би се иоставило неколпко стручних школ-

ских надзорника. Кад кажем стручних не разумем никакве ФилосоФе, Факултетлије и академичаре, него људе, који знају задатак наше школе и њезин рад, који ће по самој практичној страни наставе, умети дати учитељима потребна искуства, заузевши, кад не иде друкчије, и само место учитељево, па самим предавањем од неколико часова показати му утреник. Оваке људе данас није тешко добити, ваља их хтети и израднти им скроман али сигуран положај — и они ће бити одмах ту. Казавши овако своје опште примедбе о спреми и раду учитеља, мислим да ће послужити већој потпуности извештаја, ако наведем маие, које се јаче и чешће опажају при предавању аојединих предмета. 1. Сриски језик. Колико се више настојава, да деца умеју познавати и разликовати речи, толико се мање пажња обраћа техници читања. Ретко је читање течно, а читање с разумевапем (логично) и читање леио (естетично) по готову се иселило из наших школа. За то би већ једном време било опоменути учитеље да на читање, тако потребно за свако даље изучавање и за практични живот, много боље припазе, да децу, у томе много више него до сад вежбају. Што се тиче иисана, и оно се приметно занемарује. Оног негдашњег лепог рукописа, који је тако чест био у нашим основним школама, по готову нема више, а место тога уселио се или сувише ситан, или довољно неположен, или утрпан, или некак.0 чудновато, сасма нечитко изведен. Осим нростога преписпвања, готово других писмених вежбања слабо се налази, а најмање оних, која се траже упутством уз наставни план и ручном књигом за усмена и писмена вежбања. Што сам приметио за читање, то би ваљало наредити и у корист писања и других писмених вежбања. Наука хриш~Канска. С њоме зло, да не може горе бити. Осим што се учи на памет (у питањима и одговорима) оно мало из књижице, друге наставе из религије и нема. 0 гајењу деце у страху божијем, у љубави према Богу и ближњима, у ономе што је суштина религије, о свему томе ни помена. Библпјске нриповетке лепо и топло, разумљиво и разговетно испричане, црквене песме, разне друге песме духовпога садржаја, читање апостола, певање у цркви, свега тога тако је мало данас у нашој основној настави, да ако овако и даље пође, онда наша деца за десетак година не ће знати ни шта је род ни шта је Бог; народност и вера ишчезнуће толико, да ће од нас лако постати све оно што је ниско , што је грешно, што је сурово, једном речју; што не ваља. 3. Рачун, поред свију упутстава, ппак се није отргао од правила и задатака, који не ће имати у животу никакве примене. Примера се задаје тако мало з