Просветни гласник

1

На послетку видимо, да људи, који су стекли имање у младим годинама, већ су почели да раде самостално. Имамо више такових примера, да од два брата, онај, који није походио школе, пре је дошао до независног положаја него онај други. Незнање, није у том случају последица слабијег суђења, посматрања и мање природне способности него ваља закључити, да кад се човек бави више година са предметима, који немају никакве свезе са свакидашњим животом, а он постане неспособан у борби за опстанак. Онај, који је провео више година у шкодама, може после бити врло добар чиновник, може постати и учеван човек, али тешко да ће он бити практичан човек. Сваки хоће да се спрема за умни рад; али пошто овај рад сам по себи, не производи ништа што би могло намирити какву материјалну потребу живота, дакле, они који се изображавају на тај начин, рачунају на помоћ других, и морају често да експлоатишу ручни рад. Американски педагози говоре, да наука без ручног рада не може дати потпуног знања. У Немачкој пма многих школа, и наука стоји високо; у Францеској, а особито у Инглеској, више школе, односно мање су посећаване, а међу тим индустрија и земаљско благо боље се тамо развијају; а што се тиче наука, оне стоје исто тако високо, као и у Немачкој. Наши учени суседи то примећују, и због тога се проносе већ гласови да и они траже реФорму школа. С једне стране оптерећивање младих људи школским задацима, с друге стране примећена оскудица у нужном знању код младих људи, све то изазива да се и у Немачкој спреме за школску реФорму. Немачки научењаци почели су да се нитају, да ли је учење грчког и латинског језика неизоставно потребно не само за свећеника, правника и лекара, него и за сваког образованог човека? Са поетиком, реториком и синтаксом, вежу се успомене прве младости, дакле најсрећније доба живота; за то се не ваља чудити што старппски језици имају своје присталице, и међу онима, који су већ заборавили и ову малу количину, коју су били у гимназији научили. Међутим, има људи, као што су Бићгт§ и ^Мпег — МаШМеш, који признају старинској књижевности само историјску важност, и који савршено одричу, да, је изучавање старинских језика потребно правнику. или лекару, а још мање човеку у опште образованом Немачка никад није имала велике наклоности спрам романизма, дакле не ваља се чудити, што су се тамо најпре изразили нротив латинизма.

Да у школама, којима је задатак опште обра^овање, наука старинских језика, може бити корисно застунљеиа другим кориснпјим предметима, с тим ће се сагласити сваки здраво судећи и непристрасан човек. Данас је задатак наших гимназија класичко изображење, основано иа изучавању латинског и грчког језика, као и књижевности тих мртвих језика. У исто време, гимназије су школе, које спремају ђаке за извесне учене струке, за које се латински језик сматра као неизоставно потребан. У интересу оних људи, који се спремају за ове струке, половина времена од осмогодишњег курса, жртвује се на изучавање неких предмета, којима се вредност прецењује, у колико се они тичу општег образовања, а шго се тиче реалне користи, ти предмети немају готово никакве вредности, за многа лица, која их уче! Друга грана средњих школа, тако зване реалне школе, имају такође више задатака, него само једав. Млади људи, који се тамо уче, добијају за 7 годпна опште образовање, потребно свакоме човеку, али највећи део тог времена, посвећен је изучавању техниччких предмета, да би се спремили за трговачку и индустријску практичку радњу, или за више техничке науке. Индустријске су гране различне, једне захтевају особито хемичко знање, друге механичко, а остале трговачко знање; за тим у школи, којој је задатак да спрема ђаке за сваку од ових грана без разлпке, мора се предавати гомила предмета непотребних једнима нлидругима. У овој школи свакп је ученик принуђен, да се спрема не само за своју струку, него и за струке свију својих школских другова! Да ова спрема пе може бити темељпа нити довољна, то је већ доказано. Том броју од 7 или 8 година одређеном за средње школе, морају да прегходе најмање 4 године елементарног учења; тако, да спрема за више науке захтева 12 година врло штетног рада за тело, а сумњивог за духовну корист. Кад би основне и средње школе имале само један задатак, т. ј. изучавање наука нужних свакоме човеку. време посвећено науци могло би бити много краће, а образовање потпуније. Опште образовање подједнако је нужно и корисно за сваку струку, али специјалне науке, које имају за предмет, само стручну науку, морају бити ограничене, т. ј. морају имати у виду само један, тесно ограничени круг, људске науке и радиности. На тај би се начин време могло скратити и корисно употребити на опште образовање, и на специјално пзучавање какве науке.