Просветни гласник

143

При данашњој цшолској системи, родитељима ваља нагађати, која би струка најбоље одговарада способноствма и наклоностима њихове деде? Тај задатак суваше је тежак: јер обмана у том нагађању, врло често има злокобног уплива на сву будућност младог човека. Често деца, која немају више од 10 годнна готово без икаког знава, не могу знати каквој струди наука одговарају њихове способности, а у таким случајима време не допушта да се оклева, већ вал>а избор учинити што пре између латинског језика у гимназији и математике у реалним школама. Млад човек, ваља да сам решава о својој будућој судбини, дакле треба да му се да испрва опште образовање и нужно време да се оријентује, управља у свегу, а он ће сам после избрати ону струку, која најбоље одговара његовим способностима и одношајима, у којима се налази. У место досадашњих основних, реалних и гимназијских школа, ваљало би основати „Опште Школе", .Н Једини задатак „Општих Школа," бво би тај, да седамладом човеку оно опште образовање, које је нужно у свакој струци, и које би најбоље могло бити употребљено у његовом интересу а на општу корист. У „Општим Школама" као предмет наука морало би бити све оно, што је најкорисније да се зна у текућем веку и у земљи онога, који се обучава. Ероз више векова школа и латинскп језик, биди су тако тесно међу собом везани, да има још и данас таквих људи, који су тога убеђења, да се у старпнској лигератури налази не само велика лепота, него и нека особита лепота, која уздиже дух и облагорођава срде! Зацело, изучавање узоритог дела старе као и нове књижевности, благотворно упливише на ум и на нарави; а можемо још и то казати, да су латинска и грчка литература богатија узоритим делима, него ма која новија књпжевност; међу тим, ваља добро размислити, да ли ова морална корист, коју можемо стећи савршеним познавањем старинских језика, одговара времену, које смо жртвовали на изучавање тих језика, и да ли је у стању та наука, да нам накнади онај губитак, што смо претрпели занемарењем других наука. Народна је књижевност сваком приступна, и познавање узоритих дела свога народа, мора да претходи изучавању стране књижевности. Сваки исиитивач историје мора познавати старинске језике; може бити и то, да је латински језик потребан учевном човеку; али да је могућно бити врло образованим човеком и без знања старинских језика, о томе такође нема никаке сумње. Отуд из-

лази, да старински језици не спадају у предмете, које треба изучавати у „Оиштим Школама." Није наш задатак, да овде изложимо цео програм наука за „Опште Школе" које предлажемо. На сваки начин мислимо, да је нужно дати овде нацрт иредмета, који су потребни за опште образовање, н које ваља предавати у „Општим школама." Ј ^АЦРТ ПРОГРАМА ЗА „рПШТЕ ЈИкОгЛЕ." 1. Религија. Из вероисповедања ваља предавати оно, што је црква прописала, и оно што сваки мора да зна. Умовања и докази у овом предмету , врло често постижу цељ, која је сасвим противна задатку. Потребно је познавање Старог и Новог Завета, али без цитације текста и без хронологије. Задатак је школи тај, да обучава, дакле ваља предавати само оно, што олакшава и отвара пут за стручно образовање. Начело хришћанског морала, хришћанске врлине, дају вероисповедању силу и снагу, без којих би сама религија остала као нека сувопарна Форма. 2. Народни језик. Правилно и лако владање језиком, усмено и писмено, које мора бити основано на савршеном познавању правила. Истраживања теорична ваља оставити Филолозпма. 3. Страни Језици. Практична лакоћа у језицима оних народа. с којима нас вежу политични и трговачки одношаји, потребна је свакоме образованом човеку. 4. Рачун. Опа четири вида рачуна и тројно нравило са целим и десетним бројевима, на писмено и на памет. Прости разломци и мешовити бројеви, као и сви остали рачуни. Нужна је лакоћа у употреби логаритама и њихова примена у рачуну сложених стотина. Мерење површина и обима спада такође у рачун. Математички рачуни, имајући у виду само вежбање ума и памћења, не спадају у ову школу. Држање рачунских књига, ма да није аритметичко делање, ипак има за цељ неки бројни резултат. Сваки, који има ма какво имање, који има ма какав приход и расход, ваља да тачно води неке извесне рачуне, како би свакад сам себи, а у случају потребе и другима, могао показати стање свога имања. Тамо где нема правилно држаних рачунских књига, тамо, зацело, нема ни реда у кући. Није овде питање о великом знању како се воде трговачке књиге, али ваља да млади људи знају цељ и уређење инвентара, дневника, касе и главне књиге. 5. Земљоаис. Задатак је земљопису темељно познавање најпре своје властите земље, па после суседних земаља, и на послетку, познавање оних земаља, које 19