Просветни гласник

144

имају важан уплив на одношаје наше властнте земље Овде спада н познавање целе земаљске површине у опште. Да би се могдо притећи памћењу у помоћ, треба да има школа за опу пауку, доста мапа, које представљају не само политичку и топографпчку поделу земаља, него и разне друштвене одношаје, ставе просвете, индустрије, природне производе, и т. д. 6. Природне науке. Прнродним наукама ваља дати впше времепа у средњим школама, него што је дато. Почињући од месног бнља н жинотиња, ваља обухватити дели органички свет држећи се поделе, која је уевојепа у тој науди. Усвојене подел.е на Фамвлије, на родове, н на врсте, могу се корисније изучавати иоједппим опнснвањем. Геологију, основану на позиавању старпх оргапизама, без многобројних доказа, није могућно добро изучавати. Друга грана природпих нчука, т. ј. Физика, боље је застунљена у средњим школлма данашњим; програм дакле ове науке могао би остати, изостављајући само математичке изводе. 7. Историја. Наука историје неће се упуштати у оцену догађаја, т. ј. неће изводптп што је вероватпо бпо узрок, што ли последица. Ова ће питања, наука историје оставити потоњем суђењу свакога, који буде изучавао историју. Предубеђења и партаје стварају се често на врло вешт пачин у школама, и то на велику штету човечанства. Из историје, као и из земљоппса, ваља изучавати најопшпрније оно, што се нас највише тиче, дакле народну историју. После, историју суседппх народа, а на послетку, историју држава и народа, који су, у разним епохама, имали надмашнији уплив у судбниа човечанства у ошите. Радн лакшег памћења и упоређења датих имена личности и места, ваља имати разне колорисане таблице и графичне саставе. 8. Нњижевност. За добро изучавање језика, ваља познавати његову књижевпост. Историја књнжевности понекадје историја умног рада неког народа, а плодови тога рада јесу опште благо свију народа Осим изучавања своје властите књижевности, сваком образованом човеку иотребно је и познавање историје књижевиости других народа. 9. Историја леиих вегитина. Поред књигкевности највећа чињенида цивилизације, јесу лепе вештине. Дакле ваља знати где, када, и на каквим су се начелима лепе вештпне образовале, и развијале. Задатак је лепим вештинама, да даду облпк адеалу, отуда долази та њихова свеза и уверење о натприродном свету. Код Грка и Римљана, лепе вештине биле су теспо скопчане с митологијом. Потребво је

дакле за изучавање историје лепих вештина и старинске литературе, нознавање главннх митолошких личности и догађаја. 10. Цртање. Ваља цртати слободном руком, а особито геометричко цртање, треба радити без помоћи линија, јер се овим начином усавршује и рука и око. Ова вештина потребна је сваком, који хоће да разуме топограФИчке, архитектоничке и инжињерске нланове, као и нацрте сваковрсних машпна. Данас, сваки изображеи човек мора не само да разуме нацрге стручнах људи, него и да изрази своје мисли надртним начнном. Наука цртања може се отпОчетв у врло младим годинама. 11. Певање. Да би се код младих људи правилно разиијали нлућни органи. влља ич вежбати, а иевање је најестетичппји пачин вежбања те врсте. Наука певања буди вољу за музиком и води нас к открићу оних изузетних гласова, који се често изједначавају у свету са милијунерским имањем. Певање и музика јесу у онште иодстрекачи здруживања и најпопуларпије ствари међу свима осталим лепим вештинама. 12. ГимнЈи тика. Увођење гимнастике у јавне школе, постало је прека потреба. Ништа није несносније и противиије природи младих људи, од непокретности и ћутања. Тим среством , сгари систем школски убијао је весело расноложење младог човека, а послсдице ове системе прешавши правом насљедства од дедова и оцева на децу, можемо их још прпметити и у потоњем нараштају. Било је дакле крајње време да се учини крај овој варварској системи. Са музиком и гпмнасгиком уведен је живот у школу, који дозвољава олладини да се ноткрепи иокретом и гласом после умора произведеног ћутањем и седењем. Гимнастичка вежбања развијају гипкост и снагу, потпомажу здравље, које је први услов за иостигнуће ма које цељи живота. Људи са добрим здрављем и јакнм телесним саставом, имају првенство у свима струкама живота, над људима, који су подједнако умно снособни, али физички слабији. „У здравом телу здрав разум" говори римски фил030ф. Гимнастика отвара пут нгранци, иливању, тоциљању но деду, и јахању, које ће млад човек доцније усвојити. Гипкост и снага развијају се услед честог вежбања. Данашња метода усвојена за гимнастику одговара потреби, али одређено времеза гимнастику у средњим и основним школама, није довољно. (НЛСТАВИЋЕ СЕЈ