Просветни гласник

153

осврћући се ни на шта, кружи оео сунчеве светлости и сјајноће, а сунце обасјава људе на земљи и равнодушно гледа на њину срећу и њихове јаде, обасјава човека и животињу, џбунић и највеће дрво, и даје свачему топлоте, не зато гато би хтело, већ зато гато мора. И као год што човек не окреће главе на црва кад га ного® згази, исто тако и човек са свом својом високом културом, са свима сновимао својој величини остаје у васелени само један атом. Овака носматрања нарочитосемогу препоручити историчару, који хоће да опише културни развитак на природноме темељу. Она ће га упутити да у толико боље иепита зависност културе од природних утицаја , у колико се већма увери, како је човек слабомоћан да се тих утицаја ослободи. Што се спољаганих веза тиче, којима су људи у току историје спутани, на њих се у последње време прилично нажња почела обраћати. Земља, јавно позориште на коме се дела људска одигравају, на коме наравно и култура треба да успева, почела се посматрати и проучавати у односу своме према људском развитку. 1 Последњи и највећи резултати ових испитивања казују нам, да склоп земне површине и разноликост климата, која од тога склопа зависи, очевидно владају развитком нашега рода, а месне промене обележага-ју путању културе. И тако нас поглед на разноликост земље одводи да у подели земље на земљу и воду , на равнице и брда , дакле да у водоравном и отвесном облику копна гледамо обрт људске судбине, који се од постанка тако утврдио или — ако хоћете — намерно хтео да утврди. У способностима, радовима и судбинама становника ми видимо слику месне ирироде и дивимо се Јевропљанину и његовом великом духовном развитку као створењу одраслом у најповољнијим и најразноликијин местима на овој планети, а на против у Црнцу гледамо производ скученог и неудобног копна. Кад би се на овај начин извесним приликама хтела приписати нека намера, онда би ток историје већ и по самом облику наше планете изгледао као унапред обележен, као нешто унапред скројено, непроменљиво. Ако испадне науци за руком, да распозна, како се све, гато се збило , морало тако да збуде, онда ће она видовитогаћу

својом умети предсказивати и оно што ће у будућности наступити. Ако пођемо за овом мишљу и даље, она ће нас одвести у бездан предестинације (предопредељења, судбине), које се род људски не може отрести. И онда би се могла у облику појединих делова света, који су наметно назвати „велике индивидуе земље" опазити (слутити) тајанственост делања појединих личности, или би се бар доказао рад њихов у историји нашега рода. Истина, ми с наше стране нисмо у стању да верујемо у горе изложену мисао о напред смишљеноме, намерноме, предестинацији, јер она претпоставља као да готово постоји нека душевн а снага која мисли, а то је ствар која се не да доказати —; но ипак ми морамо и у опгате и поеебице одати хвалу свакоме који нам докаже да је морало оно онако бити , гато су дуго и дуго други држали као дело самовоље. Са много су пажње обрађиване оне прилике, које ми као унутарње обележисмо , а међу тим велика важност њихова једва се може више порицати, а то је разноликост самих људи. И доиста чим бацимо поглед по читавој земљи, приметићемо сијасет разноликости како у спољњем изгледу, тако и у осталим радовима и понагаањима људским. Боја коже, израз лица, склоп тела потчињени су променама исто тако као гато је и говор, моћ схватања , правац мисли и осећање. Једном речју, ми видимо различите расе људскога рода, а тим хоћемо да кажемо, да се свака поједина од тих раса одликује извесним особинама , којима се приметно од осталих разликује, и које је као такву на нрви поглед карактеригау. Па и душевне способности К0 Ј е С У У разних раса различно заметнуте, морале су код различитих раса од пресуднога утицаја бити на цравац њиховога и материјалног и интелектуалног развитка, и тај је утицај у културном развитку њиховом јасно на повргаину избио. И кад поједини историчари овај моменат којимиегкичкггж зовемо, по који пут нехотично занемаре или га хотимично неће у рачун да узму ', онда се тиме на жалост доказује само оскудица знања , поред свеколиког огромног блага данагање етничке науке, или се показује ансолутна неспособност, да се ствари

' Види о овоме подробно : Историју цивилизације од Бокља. 1 Као што то чине Бокљ у својој Историји цивилизације и Џ. Ст. Миљ у својој књизи: Принциии иолитичне економије.