Просветни гласник

460

п а у ч н а

x Р 0 н и К а

се мембрана, у свом треперењу врати на другу страну него само да ослаби. Такав теле#он показао је Итс у Новембру те год. у једној седници дублинског философског друштва и ту му је испало за руком, да са њпм репродуцира више речи и то прилично добро. Међу тим ствар је на томе и остала и Итс даље није на њој радио. Много је потпунији говорни телеФон што је направио проФесор Грехам Бел из Бостона, но рођењу Скот из Единбурга, који од 7 година живи у Сједињеним Државама. И он је у први мах уиотребио галванску електричну струју а тек доцније индукцијону. У томе баш, што је Бел унотребио за свој телефон индукцијону струју и састоји се главна превага његовог телеФона. Не само да је сад згоднији за рад него је и боја много јаснија на поновљеном звуку. Јер се разном јачином говора изазове разно треперење мембране а усљед тога и разна јачина струје а од те разлике и зависи у главноме природа говора. Године 1877 нанравио је Бел телефоп, који је био непотпунији и сложенији од најновијега, о коме хоћемо да говоримо. Са њим је он разговарао између Бостона и Малдепа на 6 енгл. миља (9-6 килом.) и све речи које су изговорене у Малдену, могле су се јасно чути у Бостону. Шта внше, тиши тонови могли су се разговетније разабрати, само је онда морао слушалац наслонити уво на пријемпик. Иошто је неко време између обеју штација вођен разговор, онда је једна женска певала у Малдену „иоследњу ружу" и у Бостону се чула песма тако јасно, као да је певана иа крају неке повеће сале. Још и на 280 километара могло се разговарати тим телефоном, Бел је приметио, да се више телефона може довести у свезу са истим спроводником, те се у исти мах може нослати више депеша. Треба само пријемнику дати извесну висину тона, и онај што прима разговор, треба да слуша само своју висину тона између осталих денеша. Ми се нећемо упуштати у описивање тог телеФона, него ћемо одма нрећи на најнростији и најсавршенији његов телеФон, који је данас највећма нримељен. Изгледа као мосур од дрвета, дугачак од нрнлике 15 до 20 сантимет. и на једном крају раншренкао левак где се говори или слуша. У том мосуру има један магнет, који је на једном крају утврђен, а око другог његовог краја, омотана је бакар *а жица (свилом осамљена) дугачка 58 метара; крајеви њени у свези су са главном спроводном жицом. Исиред тог магнета а норед завоја жице, има једна танка мембрапа, од меканог гвожђа, која кад затрепери, онда се у завијеној жици рађа индукциона струја ; ова струја иде кроз спроводну жицу у пријемник и у сљед ње тамо затрепери исто таква гвоздена мембрана. Иста се сирава употребн и за давање и за нримање звука, само што

кад се депеша даје, ваља на левак говорпти а кад се прима опда па њ' слушати.' Са тако упрошћепим телеФОпом чује се у ирцјемнику свака реч, која се у одиравнику изговори, сваЈИ мелодија и несма која се одсвира или однева а тако исто свирање на гласовиру, (у овом случају одправпик се мете па сам гласовир.) Даљина саобраћајнцх стапица може бити врло велика, као што су то показали опити на телеграФским липијама. Према таким особинама телеФона, завело се одма у Бостону, а за тим и у другнм североамеричким варошнма тедсФОнирање, и то највише између приватпих кућа. Како се јавља из Јаиана, јапански мпнистар Ито заиоведио је, да се у главној вароши заведу телефопске везе између разних полицпјских завода, као и између цареве налате и минисгарстиа. Најбоље је примљен телеФоп у Хини, јер код њих треба за сваку реч други знак, те с тога пе могу кореспондирати елеутричном телеграФијом. У немачкој царевини ирва телеФонска веза постављена је 5 Новембра 1877 год. у Верлину. У последње време јако се радп на томе, да се у Енглеској и Немачкој и поједине вароши међу собом вежу. У већим варохпима америчким телеФонирање јако је распроетрто, и у Чикагу, Св. ЛуЈу, цинцинату има ио 2000 до 0000 кореснондената. Највећа незгода код првих телефона била је у томе, што је слушалац морао наслонити уво на саму справу, па да чује оно што му се говори. Даље од саме снраво, није се могло чути ништа. За то се обратила главна пажња, да се звук у пријемиику што већма ојача; у том смислу направио је Т. Е. Фајн у Стутгарту двогуби телеФОн. II овај се свршује једним девком, али се у њему глас толико ојача, да се може чути и даље од апарата. Још већма је то иостигнуто тако званим дозизкама, које се паместе па телеФон пријемник. Има их више врста али све врше исту улогу: ојачају гдас толико, да се може чути но целој соби. Другим путем, а готово у исто време са Белом, направио је телеФон и Тома А Едисон, Американац. Он је узео галванску струју, но да би и опа бида прекидана, он је употребио за то један слој утуцаног графита. ГраФит је лабаво стиснуо између две осамљене метадне нлочице; једна од њих утврђена је за мембрану што прима звучна треперења. Како оина затрепери, плочица до ње, више или мање притисне онај слој граФита ; тиме се спровођење граФита промени и тако разна треперења изазову п разну јачину струје. У свом пријемпику Едисон није узео нпкакву мембрану да трепери, него га је основао на једној појави, коју је он дознао још год. 1874. Он је дознао, 1 Франиуска академгја на)ка, наградила је Села за овај шегов тедеФон са 50.000 Франака.