Просветни гласник

Н А У Ч П А

X Р 0 Н И К А

461

да кад се парче артије таре о какав комад метала, да се то трем смањи онда, кад се артија иакваси каквом течиошЋу., која спроводи струју, п кад кроз метал продази струја. Едпсоп је такво парче метада утврдио за једну дашчину, а преко тог метада кдизида је вдажна артнја, коју је доносио једаи ваљак својим окретавем. Сад кад се струја у граФиту (у одправпику) промени, оида се нромени п трење између артнје и оног метада; метад уељед те нромене затренерп, то се треперење пренесе па дашчнду а с ње на окодии ваздух — п ми чујемо. Ма да је Едисонов тедеФон справљен вешто и орпђинадно, опет му није ношдо за руком, да се јако уведе у практику. Предазећи преко тедефона од Ћурђа Б. Хевиса (Науепз) пз Љфајете, пошто је у гдавноме то исто што и поправљен Рајсов тедеФон , да сноменемо још тедеФОн што је направио Елиза Р. Гре (Огау) из Чикага иди тако звани електохармонијски телеграф. Он сдужи само за преношење музичких тонова а не и на изговорене речп. Снрава је по себи врдо сдожена те је нећемо у ноједпностима оппсивати. Само ћемо наПомепути, да је први пут оп показао тај свој тедефон Априла 1877 год. у Њу Јорку. Одправник је био у Фидадедфији на 90 енгд. миља дадеко (145 кидом.) п ту су свиради на гдасовиру једну несму од две октаве (дакде на 24 дирке). Та музика одсвирана у ФидадедФији, чуда се у Њу Јорку но дедој сади и то као из дадека, с том само раздиком, што се нижи тоновп чуди јаче по виши. Значајно је још, што се могу чутп више тонова на један иут, дакде и разна треперења могу се једновремено иростирати ио истој сироводној жиди. Од свију справа за размену мисди телеФОи је најсавршенијп п најпрактичпије употребљен. Ево како се телеФоном служе по вароншма Америке, Енгдеске, Франдуске п Немачке. У вароши, која ће се везати телоФонима, има једна центрадна зграда од прилпке као данашње телеграФске станице, и ова је спроводиим електричким жицама у свези са свима појединим кућама те вароши. Све те куће означене су у станици извесним бројевима. Редимо да хоће Мијаидо и Драгутин да говоре. Мијаидова кућа обележена је бројем 14 а Драгутинова са 23. Онда ће Мијаило нритисиути у једно дугме на свом сголу или где год у дувару собном и то ће бити знак за сдужитеља у централној зградп , да га зове Мијаидо, јер ће се тамо показати број 14. Сдужитељ исто тако јави Мијаилу, да је нримио његов знак и очекује даље заповести. Сад му Мијаидо каже. „Хоћу да говорим с Драгутином." Служитељ по свом протоколу, нађе Драгутина под бројем 23 и веже његов спроводник са Мијаиловим. Сад Мијаило и Драгутин седећи у својим собама разговарају кодико хоће

п о чему хоће а служитељ их ништа не чује, јер струја која продази кроз центрадну зграду не даје у њој никаква звука. Еад сврше разговор, један од њих прнтисне опет у своје дугме и позове служитеља, да прекине свезу и да их веже са другима. Заиста саобраћај усавршан до крајности. Цео посао око свезивања не траје више од 3—4 минута а и још мање, ако Мијаило сам зна број свог коресподеита па заиште само свезу са тим бројем. Трошак око тога није сувише ведики, тако да се и средње куће могу посдужити телеФОном из своје собе. Енглези увидивши оводику практпчну вредност код телеФона, нису се ограничили на сам разговор; они су отишди још даље. Уредници новина, не могући чекати, да се степограФске белешке из парламепта попуне и преведу па тек оида штампају, послужплн су се телеФопом да дођу што пре до говорничких беседа. Они су наместиди телеФоне по дуварима скупштипске сале, а пријемнике им паместиди у слагачким собама. Тамо пак има тако извежбаних слагача, који могу да слажу слова тако брзо, као што човек говори. Пријемници таки стоје више сдагачких глава ц оии сад кроз њих чују све што се у скупштини изговори те одма сложе и дају да се одштампа. Све то иде тако брзо, да се дотична седннца још није ни иустпла а публика по вароши већ чита поједнпе беседе њепе. Међу тим у Америци нашао је телеФон сасвим „американску" примену. Пошто су тамошњи људи врло побожни, то су се ностарали да и они, који ие могу сами отићи у цркву (обично бодеспици) чују свештеникове молитве и нроноведи. Тога ради наместили су по црквама телеФОпе и везали их са нојединим кућама. И тако ови и не макнув се из своје собе, чују све што се у цркви поје и проповеда. 1 НиЈе могуће издожити све нримене, које је телефон до сад нашао и које ће у будуће наћи, али смемо казати, да ће временом он играти највећу удогу у говорном саобраћају људском. Да пређемо сад на другу справу, за коју опет важе закони о звуку. То је мнкрофон, који је пронашао Физичар Давид Едвард Јуз (Ни^ћез), из Лујивиље, који сад живи у Енглеској. Сваки ће се сетити пашто ова справа служи и схватиће њену огромну вредност кад кажемо : што је микроскоп на пољу светлости то је микрофоп на пољу звука. Јер тек од како .је пронађен микроскоп, датира се огромни напредак у свима гранама науке. Он нам је открио читав нов невидљив свет, који је већи од видљивог и само номоћу њега, могли смо растумачити многе појаве у целој природи , које смо пре тога сматрали, као да постају каквим чудом. 1 «Пеуче 8с1еп4Шф1е» год. 1879.