Просветни гласник

462

НАУЧНА ХРОНИЕА

И микрофоном се могу пренети звуци на већу даљину као и телеФоном, или се он разликује од тедеФона тим, што не преноси звуке онаке каки су они, него их јопг знатно ојача. МикроФОн служн само за пошиљање г звука , — дакле као одправпик — а за слушање — пријемник — употреби се опет Белов телеФОн, само се он доведе у свезу са микрофоном. МикроФон је тако осетљива справа, да може и најмаае потресе, најман>а треперења, најслабије звуке — које увом не можемо никако чути — толико да ојача, да се у телеФону пријемнику врло јасео могу чути. Принцип на коме се микроФон оснива, слаже се у неколико са телеФоном Едисоновим, т.ј. тамо је за регулисав&е струје употребљен граФит а овде, као што ћемо сад видети, обичан угљен. Слаба струја електрична, спроводи се кроз такав спроводник, коме су делови на једном месту врло лабаво спојени, те је и само спровођење непотпуно ; најмаљи потрес произведе овде промену у спровођењу а с тим и промену у јачини стру.је; ова пак промена произведе у телеФону пријемнику промену магнетског стања, у сљед чега опет она нлочица од меканог гвожђа у телеФону затрепери и ми то треперење чујемо као звук. Едисон кад је правио свој телеФон био је врло близу, па да пронађе и микрофон, он је, као што смо виделн, пустио да звучна треперења ударају најпре на мембрану, па тек преко ње на онај слој граФита. Да је мембрану просто одбацио, имао би микроФон. Нећемо описивати пуг, којим је Јуз дошао до тога да пронађе свој микрофон 1 , него ћемо га одма описати. На једној резонаторској дашчици, ко.ја се намести усправно, утврде се два комада угљена један изнад другог. Оба та угљена у свези су са спроводним жицама електричне стру.је. Горњи угљен на доњој а доњи на горњој страни, издубљени су и у та удубљења углави се трећа шипка угљена тако, да она сад стоји усправно. Сва три угљена праве од прилике римско I. Ова дашчица са тим угљенима утврди се за једну шупљу кутију, за резопатор, који је положен хоризонтално. Овако справљена справа је врло осетљива и то не само за музичке тонове и изговорене речи, него се и најмања Стреперења чују у телеФону као .јаки звуцп. Кад мува на кутију стане и по њој хода чуће све онај, који слуша на телеФону. Врло добро дјејствује у Јузовом микроФону обичан дрвени угљен, само кад се он тако справи, да проводп струју. За ту цељ, угљен се загреје у каквом гвозденом затвореном суду, док се бело 'усија, па се замочи овако усијан у живу. Онда се све шупљике угљена испуне финим куглицама живе, од чега добије моћ да спроводи струЈу. У осталом ни је све једно узели ми угљен ма од ког дрвета; изгледа као да је на.јбољи угљен од чамовнне. Исто та®о може се упо-

требити и врбов угљен, само кад му се на исти начин да моћ спровођења. У исту класу микрофона долази и онај, што је направио ироФесор Вајнхолд из Шемница. На једпој дашчици или кутијци усправи се једпа шипка од тела, које не проводи струју, као што је дрво црвени восак н т. д; на ту шипку наместе се две хорпзонталпе шипке од угљена, једна горе , друга доле. Обе ове пшпке вежу се са спроводним жицама тако , да од горњег угљена иде жица у батерију, а из ње у телефон пријемник; од другог (доњег) угљена иде жица неносредно у телеФон. Још су оне две попречне шинке од угљена спојене трећом усправном шипком. И овде, као и код Јузовог микроФона, иријемник је Белов телеФОн. Уз то треба још узети један или два елемента галванска. Са оваким врло осетљивим апаратом мора се врло онрезпо радити па да се у телеФОпу добије не иснрекидан, чист звук; ако на њ дјејствује какав јак звук, на пример близу изговорене реч, онда се у телеФону чује читава ларма. Сувише ојачан звук, по квалитету личи врло мало на првобитни звук; но ако се осетљивост справе смањи, онда је поновљени звук много сличнији првом, тако да се може и разумети. Осетљивост се даје смањити, кад се апарат мало нагне. Сасвим другог облика од досадањих микроФона, јесу тако звани цевасти микрофони, којн се састоје из једне стаклене цеви, дугачке 2 палца (5 саптим.) а широке VI пад. (6 мм). На једном крају, цев је окована металним прстеном, у који се могу наместити шраФови и утврдити спроводне ашце. Цеви су иснуњене стиснутим комађем угљеца, које може проводити струју. Овака направа је врло осетљива; најмањи потрес на то угљевље измени притисак, а с тим и струју; ова промена опет изазове у телеФону пријемнику треперење гвоздене плочице т. ј. ојачан звук. Цев се може, у место угљеном, испунити и другим телима; Јуз препоручује смесу од цинка и цина која је позната у трговини под именом „беле бронзе." Овако напуњепа цев намести се на једну шупљу кутију и осетљивост справе тако је велика, да се у телеФону прнјемнику јасно чује, кад се игла на ту кутију спусти и ли дигне, а такође и кад мува по њој хода. Но код свију врста микрофона главно је регулисати осетљивост, ако се хоће што разговетно да чује у телефону. Само што ,је степен регулисања код разних врста разан, и од тога зависи, да ли ћемо један или други микрофон употребити у извесном случају. Да се чују кораци мувини или звук каквог ипсекта, мора осетљивост бити врло велика. Онда се вертикална дашчица код Јузовог , као и шипка са угљевљем код Бајхолдовог микроФона, сасвим исправи. Међу тим, за човечији глас то увеличање бнло бн