Просветни гласник

РАД У 1 РАЗРЕДУ

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

463

сувишно, с тога се код Вајнхолда угљени мадо нагну. Ако се употреби деваст микроФОН, онда су за човечијн глас довољно само 4 комада чамовог угљена и .1и 6. к. од врбовине а 10 од гасног угљена. У остадом има још нарочит^ унутстава, којима покасује Јуз, како ваља испитати ту осетљивост са галванометром, но ми' се у то нећемо упуштати. У исти мах може се говорити на више микроФона, и они ће сви понављати сасвим једнако, као да је само један. Од како су чињена испитивања са микроФоном, дознало се, да нема тела, које не би могло затреперити, т. ј. које не бн могло нренетп звук. Јуз је испитао сва тела у својој соби и није нашао ни једно , које би било неосетл.ино за звук, т. ј. које не би могло спроводити звук, као што стакло, дрво и гутаперха не проводе електрицитет. Од свију тела, најнеосетљивијн му се показао каучук, али ни њега није могао употребити у већим комадима. Ово питање о изолирању звучних спроводника је од врло велике важности, за даљу

примену микрофона. Пошто је то справа осетљива за све звуке, које иначе не би могли да чујемо, то би се онет с друге стране желило, да нам она покаже само оне звуке, које хоћемо а не и друге сиоредне. Још је од важности да сиоменемо, да се по истој жици могу пренети у исти мах разна треперења а да једна другима ие сметају. То ће рећи, може се по истој жици у једпо време и говорити и слушати, па да се опет свако за се чује а да не угуши једно друго. Пошто је то справа још нова, то се не може довољно схватити голема примена њена у свима гранама науке. У осталом можемо се надати, да ће микрофон на пољу звука учинити оно, што је микроскоп на нољу светлости, и да ће нам он открити нов „микрофонски" свет, као што нам је микроскоп открио пов „микроскоиски" свет. •Ђ. Џ. СтАНОЈЕВИЋ

р У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКО^Е КОД САБО Ове сам годинс рвдовно заночео и довршио рад у школи, с тога ћу га извести као једну п.елииу од краја до краја. По закону о уређењу основних гакола, од ночетка Августа па до краја, (место до 20-ог), примао сам децу. То се време не може назвати време рада а јога маље иаставе. То је време кутње и сокачко у нгколи. То је времо игре, време самосталнога расматрања школе? — учитеља, другатва и себе у њему. То је време, оно, да се деца „осшбоде", здруже, и заволе школу. Ва све то време ја с целииом немам носла. Ја имам посла само с иојединцима. Појединцу ћу рећи негато; с појединцем ћу се нагаалити; иојединца ћу заиитати :;а нешто; појединац ће ми причати негато; али с целином, са свима, ја немам посла. И ко би у овоме времену погледао гаколу, то јест, децу, и мене међ њима, он би рекао: ово је кућа, ово су деца једне куће, а ово је њихов најстарији брат или отац, који их забаља. Ја се играм с њима; ја се гаалим, ја се разговарам; ја се смејем; ја им

д ЗЕ ЈЈ,РКВЕ ЗА 1879 — 8о ШКОИСКУ ГОДИНУ. наиомињем како ће она да науче млого, иа да знају млого, па да буду добра, па да их сви воле ; ми иевамо и веселимо се; ми се тако учимо. — Од карања, од псовке, од боја и казни ни помона нема, (макар и да има кака мала узрока). Све то остаје, као што је, за доцније, кад се стане то дечити, кад се стане радити и васпитавати. За све то време седи где ко хоће, и ради скоро шта ко хоће. Акоја случајпо гато хоћу, ја не рекнем, не заиоведим ; ја питам: хоћемо ли? И ако рекну „хоћемо", ми чинимо; ако реку „нећемо", добро. Но свагда и у свему ја се вигае чувам од говора и утицаја мога, а више пугатам њих да она решавају, мисле, и раде, „Да буде воља њина, да јесте царство њино" То је рад ирвих дана, док се деца још примају у гаколу, и док се не нрикупе. На крају Августа а у почетку Септембра сва су деца иа окупу, и ја заиочињем. Али гата? Рад. Али каки ? Ево каки : У1;ем у гаколу. Деца жуборе, џакају, и ради свако које гата хоће (и сама не знају шта, но че-