Просветни гласник
61
РАД У 1 РАЗРБДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
465
пише). Тако! Сад сви лепо седите. Ајде мало посете тако, да зашштите!... Док оиа тако седе ја упог>ебим то време: Внате ли кад г.елики ђаци седе тако? Кад цртају и нишу. Би не умете да цртате и да пигаете, али ћете да паучите. Ето, тако, леио седе, на цртају, цртају, и иишу, пишу, сваки дан по мало, па науче; па после знају. ... Хоћете ли и ви тако да седите? „Хоћемо, хоћемо!".... А знате ли кад ћете да наслоиите леђа 1 .... Еад ја хоћу да вам иричам нешто, да вас учим, онда ћете ви да наслоните леђа. Тако раде и велики ђаци. Хоћете ли и ви?.... Е, ајде сад. наслоиите леђа, и држите руке скрштене! .Добро сте се паместили! Сад стојте тако, и чик да не мрдате ! Ко мрда, он ће да поквари. Ко квари, није добро дете. Ко иије добро дете , оно неће да буде ни добар ђак па да паучи млого и лепо. Да видим ко је јунак; ко ће тако да седи. и да не иоквари!.... Сви сте јунаци и добра деца! Тако!... . Ви ћете да будете и добри ђаци, па ћете да научите млого, и да иорастете велики, као ја, па да знате млого, као велики људи. Хоћете ли сад тако мало да седите, а ја да вам причам нешто ? „Хоћемо! Хоћемо!" .. Али, хоћете ли сви? „Хоћемо, хоћемо!".... Ко неће ? (Сви хоће). Ко пе воли ? (Сви воле). Е, добро! Де да видим хоћете ли баш сви лепо?.. Е, баш лепо седите!.. Али знате шта ? Ви сте се сад уморили, па ајде опет да се одморите мало, па ћу иосле да вам причам. Ајде ; ие ваља да вам причам кад сте уморни. (Одмор) Т. ј. да седе како хоће, да раде шта хоће, да иду куд ко хоће, да говоре шта хоће, да ме нитају шта хоће, да се разговарају, ако ће и невају, и играју; све што хоће — ето то је одмор (за сад). И ја изађем мало само за то да иосле у(јем, да она устану.
Зазвонив. У1)у сви. Седну сваки на своје место. Уђем и ја. Она устапу ... Е, добро сте запамтили. Је л' ко заборавио? Мали Мита заборавио. „Нисам, молнм господине, но ми пала торба!" па доватао и намештао. И још ко је заборавио ? . . . (Нико вигае). Е, добро. Сад сете! Сете право! Наслоните ле1,а! .. Скрстите руке ! . . Снустите их иа крило ! . .. Скрстите !... Наслоните се напред !.. .Да видим ко се лепо исправио, а ко се сагпуо и наслоиио млого на клупу !. .. Не ваља ко се оволико паслонио, као да лежи иа клупи, но ваља овако .... право. Тако ! Јесте ли добро заиамтили ? („Јесмо".Ј Ајде, ви сад мало да поседите тако, те још боље да запамтите, а ја ћу да донесем иешто лепо. па да вам изнесем да видите. Хоћете ли ? („Хоћемо", радосно). И ја изиђем иамерно, да она огтану сама, и да поседе мало овако. Да наноменем, да се још све то ради у разговору, то јест, да деца не ћуте, но говоре, како |о хоће. И кад ја изиђем сад, она жуборе, разговарају, па нека могу и јако да вичу, и да џакају. Ја доћем и донесем иешто леио за гледање (неку тицу, лептира, слике, итд.) Ако је тица или лептир, ми је гледамо и иустимо да лети по школи. Ако је слика, ми је само разгледамо, и разговарамо о њој : опа негаго питају, а ја им по нешто попричам кратко и лбио .... То траје једно десет минута а иајвишо четврт сата. Тицу или лептира, нустимо да одлети, али слике осгавимо. Тици и лептиру рокнемо: „Збогом! Поздрави твоје другарице, и кажи им да си била у школи и да си видела пуно мале деце што се зову Цци !" А слике би оставили, иа би рекли, да ћемо и други иут да их гледамо. После разгледан,а : Тако ! Сад сте добро седели, и гледали, па сте се мало и уморили тако седећи. Ајде сад, наслоните ле! ; а ! (Наслањају). Да поседнте мало тако, да још боље запамтите па иикад да не заборавите А хоћете ли да вам причам нешто ?
1 Далеко је боље да држе с крштеие него на крилу, јер се оне онда мало вежу, п не мрдају, те се сва пажња ионцентрнша у очима. А кад држе на крнлу, онда се даје прилнка да нешто раде, узимају, дохватају — мрдају рукама, п тако се разсејавају и даје се прилика за непажн.у. За децу бп се потпунце могло рећп; где су руке ту је алжња. Ако су руке у клупи , у торби, око нлајваза, каке кутпце н слике, ту су очи, ту је п пажња. Ако су руке овако везане (скрштенз н мнрују) онда је нажња онамо где има покрета , а то је наставннк. — Да сноменем овде да је п држање руку на клуаи по све неприродно н неумесно, бар код мале деце, особито где су клупе велпке, на је клуна за седење далеко од клупе за иисање. Деца испруже руке што год могу, као мачча шаие на сунцу ,н I једва прстима довате клупу и на клупу. Мачка наелонп шапе иаземљу, а деца руке немају на шта, но их држе у ваздуху, а само прсте, а највнше целу шаку, наслоне на клупу.