Просветни гласник

уВлив ветра на брзину звуеа

односно брзина али за вредноети полног угла 0 = јесте потег одречан. Услед тога тачка, која описује нагау линију за 0 = 0, п А и с 2 > С 1 налази се у свом почетку у А; п а за в = тачка коЈе је потег под тим углом нагнут према полној оси, мора лежати испод полне осе; а тако исто бива и са оним тачкама којих су потези према полној оси нагнути под углом | тт—^-"ј. Кад би још мање вредности од давао полном углу в , то би нашао таке вредности полног угла, за које би потег био положан баш и за и с 2^> с г] тачке, које би таквој вредности полног угла одговарале, биле би над полном осом. Очевидно је, да је р Функција од 0, пошто се мења усљед мењања угла 6. А у науци о ®ункцијама доказано је, да је свака Функција, ако је цела и рационална, непрекидна за вредности променљивог броја налазеће се између — ј- оо и — сс. Даље у истој науци доказано је, да кад Функција за ове вредности променљивог броја мења свој знак, она мора, за неку вредност променљивог броја налазећу се између оне две вредности за које ®ункција мења свој знак. бити равна 0. За то и потег (Ј као и Функција 0, пошто мења свој знак п за вредности 0 = 0 и мора за неку вредност полног угла 0 налазећу се између 0 и бити раван нули. А потег р ће бити раван нули само онда када припада тачци, која се налази у самом полу В. Дакле тоједовољан доказ да у том случају линија пролази кроз пол В\ а испод полне осе за 0 =^ п — постаје паралелна са продужењем праве АХ и потег за ту тачку, којој одговара горња вредност полног угла, постаје њена асимптода (или бар тежи да то постане). Нек је сада с 2 < с г Кад се ова предпоставка увуче у обрасце а, I), с, Л добивају се ови:

Онај под а 1 остаје непромењен, јер брзине с 2 и с, не Фигуришу у њему. Из онога нод 5 1 добива се овај : а у~2 (с х —с 2 ) 2^ Из с 1 : а (с г — ]/Т) ' ~ с Из а 1 :

Из ових се образаца да видети да у овом случају потези за вредности полиог угла које се налазе између 0 и ј, постају положни; а то опет значи, да потег ^ ни за једну вредност полног угла 0 налазећу се између поменутих вредности, неће бити раван нули; а то показује да линија неће у том случају проћи кроз пол В, но да, при рашћењу иолног угла и потег расте док најпосле за 0 = | п —ј не постане безконачно велики. А што потег ( ј ни за једну поменуту вредност полног угла непостаје одречан, значи да ни једиа линина тачка не налази се испод полне осе, но се сва налази над полном осом и тачка, која одговара вредности потега р = со налази се над полном осом у безконачности. Најпосле нека је с х = с 2 Кад ову предпоставку у исте обраеце увучем добивам следеће: Први остаје исти. Онај под I 1 изгледа оваки : 0 а ( с 1 с -ј)У 2 __ д ^ ~~ 2С ј Ва а = 0= — и С ј = с 2 потег је раван нули, што 4 ће рећи да се у том случају тачка, која описује нађену линију, налази у самом полу В. Из с 1 : р= а (1—у ~2~) Но како је У 2>1, то је потег () одречан и наука која тој вредности потега, одговара налази се испод полне осе; дакле геометријско место тачке т пролази кроз иол В и испод полне осе се пружа у безконачносг. '