Просветни гласник

564

РАД У I РАЗРВДУ ОСНОВНЕ ШКоЛЕ

ИзвадЕгте табле , иа да иишете и за оца , и за мајгсу, и за детс !. .. Деге, иуно за оца, ауно за мајку, пуно за дете ! Иди Живојиновићу , те направи с оним наштампаним словима на моме сгбчићу ! Дете, правите и ви овако на вашој табли, (а Ж. на мојој) ! . . . . Кад је дете немирно , па трчи јагсо, оно се сплете па падне и разбије нос. Онда може да му ио' у е крп на нос. Камо га нос!. . То је истински нос. Еад се рекне : „ное," колико с гласона чује ? . . Еоји 1. . Први ? . . Други 1. . Трећи?.. (Четврти!. .). Ајде да напишемо нос. Ево ја ћу да напишем : нос. Иди ти Јово , те нанрави на сточићу !. . . Извадите табле да га пишемо ! Сад извадите букваре!.. Отворите их код „ока"!. . Нађите написано о ! . . Нађите о нанггампано !.. Столицу !. . С иисано!.. С „труковапо"!.. Испод столице: написано со !.. Написано ос !.. Наштампано со ! . . Наштамиано ос ! .. . „Пож*\. . Писано к!.. Штампано к!.. Испод „ножа" оно писаио: он!.. Оно!.. Нос !.. Сад онај ред штампан: он!. . Оно!.. Ноо!... Ео уме од вас да (прочита) каже све озго доле до краја! („Око, о писано, о труковано 1 ; столица , с писано, с труковано; испод столице писан ред: со, ос; трукован: со, ос; нож, н писано, н труковано; испод ножа писано : он, оно, нос; наштампаио: он, (но), 2 оно, нос." 3 . Врло добро! Ео још уме тако? Ајде сад извадите таблу, па да ми направите целу ову сграну (из буквара) где је „око ," све онако како је у буквару ! .. Ајде прво „око" и његова слова !. . Ајте сад „столицу" и њена слова, и писаи и наштампан ред испод ње !.. Ајте сад „нож" и његова слова и редове ! Где је табла моја ? „Ено је !" . Где је орман мој ? „Ено га !" Где је чивилук? „Емога!" Где је пећ ?.. Таван ?. . Прозор ?.. Црква ? . . Ено ! Ено ! ено, ено !. . . Ено шта је оно онамо!.. 1 Деца много чешће упот;)ебл.ују израз «натруковано» но не треба га изоставити. 1 У неким изданима букваревим има и ова реч «но». Но иначе тешко је изнети њен значај, ја сам нашао за добро да је 3 Ја сам овле ставио као да се чита по целим речима, но 4 Те тако уз гред е да читају.

Ено оно горе ! . . Епо оно онде ! Ено свуд !. . . Ео уме да нанише ено ? . . Еолико слбва треба?.. Еоја ? . . . Иди Т>уро, наирави „ено" и на стоцу од наштампаних слова !. . Еолико има слова ? .. Еоја су ? .. . Еолико слова треба да се напише сено ? .. Преброј их !.. Ео уме да напише сено ?.. На стоцу ? . . Ео зна у чему је различно ово сено од ено ? . . Иди узми од сена с да видимо шта ће да остане .' Шта је остало ? .. Мети му с . Еако је сад ? . . Где је ено ? . . Иди му наниши нанред с ! . . Шта је сад ? . . Побриши му с !. . Шта је остало ? . . . Иди на стоц ! Где је ено?.. Нађи сено ! . . Узми" му с !. . Шта је остало ? . . Сад два „ено"! Жети то с овде где је ово прво ено ! Прочитај сад ! („Сено, ено"). Врати га на место где је било !. („Ено, сено"). Сад извадите табле, на да пишете ове две речи ! Ео уме да нанише осе ? . . . . Ео уме да напише сено?..., Ео уме ено?... Ео уме оне?... Ео уме носе !.. Ајде све заједно : „Ено оне носе сено Извадите табле и пишите и ви све овако ! Дете, један ред крупан, много круано .'. . . Дете један ситно !. .. Дете један још ситније ?.. .. Дете наштампано ! Извадите букваре !.. Отворите !.. Нађите „евењку!" .. Њена слова !. . Писан ред !.. Ео уме да га прочита ? . . Нађите сад наштамнано !.. Газгледајте и пречитајте мало сами , сваки за себе ! Ео уме да нрочита ?.. Де!.... Још ко уме ? . . Још ? . . Још ? Ајде сад да трукујете тако то иснод „евењке"! 4 ... * .... Сете лепо , и пазите шта ћемо да радимо !.. Еолико се слбва чује кад се рокне: деиш?.. Ео уме да напише миш (на мојој табли) ? .. Еоје се слово чује најпре ?. . Еоје после ? .. А најпосле (на крају)?. . Иди напиши !.. Прочитај!.... 1зра» нашгампано. Израз «напечатано» нисам им ни к^зивао, а пОшго је у осталима нема, (а баш и да је има није згодна), а и 13оставим. >но није, и не мора ; но по једно, отегнуто, ннооос, да изиђе реч.