Просветни гласник

РАД У I РАЗРЕДУ уме сам, он негс гледа на Јонаново, на мојој табли! Ко уме сва слова на памет, да не гледа у буквар!... * Пошто су се слова иопамтила, прелазимо на читаље. Ево овако: Узмем два слова нпр. с и о. Једно метем на један крај табле, стола или стОца, а друго на други крај. Рекнем с на путујем и ћутим докле дођем до о, па кад дођем на њега, онда га нзговорим. Онда их малко приближим па опет тако изговорим прво с, па онда о, кад дођем до њега. Онда их приближим јопт малко, па опет тако изговорим. Па онда још малко ближе, па још малко, .... док се не саставе и не изговоре оба заједно со. Онда оставим то да стоји тако (са штампаним словима), а ја тако исто радим на табли с писаним, док се не саставе и нв наиише со. Тако су она видела ка ко се начиии реч со, од колико слова, и којих. Сад то стоји, а ја заметнем разговор: Је л' ово истинска со ? . . (Може ли шњом супа да се посоли ? . .) Је ли насликана ? . . Ја кака је ? . . . Јест, то је нашт&миана реч со, а ово је (на табли) наиисапа (реч) со. Ајде, Ацо, рекни ти: со! . . А ајде ти Милане, иди те наииши ту реч со, а ти Блажо, иди те направи „натруковану" со! . . . Добро! Идите ви, а нек изиђе Драги и Веселин ! Извадите сви табле, и да правите пола писанога а нола штампанога со/ Ко зна где има у буквару со? . . . Нађите је ! . . Где је писана ? . . Где је штампана ? . . Е, лепо. Оад запамтите како се иише со, и како се гитамиа реч со! . . . Оставите! . . . . Пазите шта ћу да рекнем! Има једна мала буба што је људи зову о с, о с, о—с, ос; ко зна која је то буба ? . .

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 563 Ко је видео зољу? „Мене је ујела, молим господине, овде !" . . Е, ту бубу људи зову зоља, а неки је зову осица, оса, ос. То је ос. Где је истинска зоља ? . . А насликана ? . . А ово (из уста): ос? . . Колико се гласова чује у речи ос ? . . Који се чује најпре ? . . А после ? . . Ко уме да напише ос ? . . Ко уме да „натрукује"? Ајдете, да извадите табле па да пишете сви ос, и да правите наштампану ос / У шта се умаче говеђина кад се руча?.. Каки је сос ? .. Помислите сви на сос истинеки!.. Шта је ово што изиђе из уста ? .. Пазите колико се гласова чује кад се рекне сос , с - - о - - с, с - о - с. сос ! ... Шта се чује најпре ? .. После?.. А опет после на крају ? .. Ко би умео да напише сос ? .. Ко уме да направи од оних мојих слова на столу наштамнано : сос ? Извадите табле, па сви да иишете (ту реч) сос!.. Ајде, преградите таблу нреко пола, па с једне стране да пишете писан сос, а с друге стране штампан сос! Извадите табле ! . . Пишите : со ! (на памет) Пишите : ос !.. . Пишите : сос !. .. . Још један пут, лепше !.. Сад правите натруковано ! .. Иди Ново, направи на стбчићу наштампано : со ; ос, сос!.... Кад је отац отишао некуд , оно ее каже: он је отишао ; кад је мајка отишла некуд, оно се каже : она је отишла; кад је дете отишло некуд, оно се каже : оно је отишло. Ваља лп за оца да се каже : она је отишао ?. . Ваља ли за мајку да се каже : он је отишао ? ... Ваља ли за дете да се каже он је отишло, или она је разбило нешто ? . . Но како ваља ?.. За кога се каже ок ?.. Ва кога се каже ока ? .. За кога се каже око ?.. . . Шта се и гата чује, кад се рекне: ок ?. . Шта се чује кад се рекне за мајку : ока?.. А шта се чује кад се рекне о - н - о, око ?... . Ко би умео да напише ок ? . . . . Ко би умео да напише о-н-а, она ? . . Ко би умео да напише о-н-о, оно ? . . . .

Ј ) Да л' не буде рано ово ? —Да л' су запамтила већ сва деца облике слова толико да могу сама самостално да их износе на таблу ? — Није рано, и јесу способна. Још док смо ми просто механпчки цртали оне слике из буквара и слова поред њих депа су запамтила облике слбва , и била су кадра већ у неколико да их изнесу, напрдве. Доцније им јо дошло као ново само име поЈелиних слова , и све више вежбања да их направе, и тако за кратко време ја могу приметити, да су деца добро, овако у забави утувила сва слова на памет , и рећи : чик без буквара да ми их правите. Чудо је дивно како деца ово и лако и брзо и с вољом попамте — као да знају д* је ово прва основица њиховом васцелом образовању доцнијем.