Просветни гласник

576

РАД У I РАЗРЕДУ

ОСНОбНЕ ШКОЛЕ

и у башти је било врло мало трешања на једној трешњи. Милану надне на памет у болести да једе мало трешања. Мајка рекне Мари : иди, Маро, у бушту, те побери оно мало трешања да дамо Милану да оздрави. Мара оде. Дође у башту, под трешњу, па ее загледи горе у трешњу, видст једну трешњу, и довати је, па је загледну, отуд па отуд, иа рече : ох, ала је лепа ! Па помисли : ајде да ја ову трешњу поједем, кад је овако лена, а другу ћу набрати за Милана! Па муц у уста, и поједе је. Онда откиде другу, па и њу загледе ; и оиа лена; и њу поједе. Откиде трећу, и она лепа; и њу поједе. Откиде четврту, и њу поједе. И тако поједе све. Кад погледну, на дрвету више нема ни једне трешње ! Она дође кући па каже : мајка, нема трешања ; ја сам тражила па нема! Мајка вели : како да нема ?! Ја сам јутрос видела, па имаше пуно ! . . Мара вели : Бога ми, нема; ноже бит' да су кокошке или врапци појели, или може бит' неки неваљалац са сокака ушао у башту, па побрао !.. Мајка је загледа па вели : ама да ти, Маро, не лажеш ? Мара вели : јок, Бога ми ; нисам ја јела ! Мајка је увати за руку, па је одведе пред огледало, па је запита : познајеш ли оно дете онамо у огледалу ? . . Погледај га у очи !.. Погледај му усне !.. Вини !.. Шта је оно ?! Што је језик онакав ?! Што су зуби црни ?! Мара се застиди, и сва поцрвени, па не умеде ништа да рекне. Што ли?... Мајка јој не хте ништа, но је пусти и рече : више ти никад ништа. не верујем ! Један пут дође Мара па каже : мајка да ми десет пара да купим нешто, па ћу да будем добра и слушаћу те ! Мајка вели: не верујем ти. Други пут Мара каже: мајка исписао ми се провис; да ми да купим други! Мајка каже: не верујем ти ! Мара вели: то и то нам причала госпођа у школи. Мајка вели : не верујем ти. Мара вели; рекла нам госпођа да будемо све добре и да слушамо и да учимо; и ја ћу вас да слушам и да учим и да будем добра. Мајка вели: не верујем ти. Мара вели: боли ме глава. Мајка вели : лажеш, не верујем ти И што год Мара рекне, мајка јој не верује. Мара пита: зашто ми мајка, ти све не верујеш? А мајка каже: за то што си оно једанпут слагала. Јер ко један иут

слаже, њему се други аут не верује и кад не лаже! Како би било да Мара није јела трешње, но да је набрала па донела болесном Милану ? И ту причу имате у читанчици. Извадите читанчице, да је нађемо и читамо! . Ајде сад да извадите таблу, па да иишете ту Мару лажљивицу! Да оставим бирање, и ред којим ја идем, но да узмем из сваке партије по један одломак, те да покажем како се у чему налази и како шта обраћујем. Оно што се зна, то и не причам. На прилику цео први део „Школа и црква" већином је познат, и он сам себе прича ; прича га читанчица. Ја сам ту за то, да допуним по нешто и да јој помогнем. За сваку реченицу при читању ја питам: шта то каже ? и допуним с чим имам. Допуњавање је ово од прилике онако као објагањавање оно у I делу букваревом: краће, јасније, и брже. Други део „Породица и дружина" прича се сам до „Милице." Одатле насгају приче, и то ја причам од прилике онако као за лаж.вивицу Мару. Ва по неки комад допустим деци да ми га она иричају, но погато деца јако скраћују причу и кажу само костур њен, те она деца која не знају, не виде лепо целу садржину, а готово сва не осете нигата од ње, то им за сад нерадо уступам ову улогу, а што даље то по вигае и све вигае; а у понављању је све њино; тад она причају , а ја слушам. У овоме делу има загонетака и пословица, но о њима ћу после да кажем. Има и несама , и за њих се већ видело код „Тичије песме," како их обраћујем. Ја и њих претворим у причу и прозу, док се изнесе садржина, па онда прелазим на текст и његов ред. Чланци „Домаћа животиња," „Вода," „Дом," и „Бог" слични су у нечему, и долазе ми на ирво место док још траје зима. Чланци „ Врт," „Поље," „Шума" долазе у пролеће и иду у лето. Код свих има разноврсна материјала. Каки је материјал где, онако се и прелази. Негде причам као оно напред, па после читамо, а негде прво читамо, па се после разговарамо; негде пак и читамо и разговарамо се уједно. Прво је онде, где ја имам и хоћу да изнесем и нроширим ону садржину члан-