Просветни гласник

540

УПЛИВ ВЕТРА НА ВРЗИНУ ЗВУКА

Пошто је наместио пламен ка заклону од картона, протнуо је цев од левка кроз једну рупу, коју је на заклону направио и уиракио је цев ка ередини пламена. Звучни талаеи, које је ироизводило свирало намештено у унутрашњости левка, нису дејствовали на иламен т. ј. ти таласи нису ни најмање пламен покретали. Али кад је подигао левак са цевљу, тако да је цев уиравио ка основи самог пламена, приметио је тада, да су звучни таласи добивени као и горе, врло јако дејсгвовали на пламен и иокретали га. Да би опит постао тачнији, Тиндал, је узео левак са цевљу, која је била 3'5 стопе дугачка и којој је дијаметар нола палца износио ; тим је ослабио таласе диФрактоване око краја левка а допустио је да на пламен деЈствују само они таласи, који пролазе кроз цев. Еад се крај цеви управи ка основи нламена или основа пламена ка крају цеви, пламен се јако покретагае звучним таласима, који долазе од свирале В. Подижући цев или пламен тако, да се звук концентрише на тачци пламена, која од основе његове одстоји за пола палца, тада се пламен није ни најмање покретао. Ево како ови опити бивају : осетљиви пламен намести се сасвим до заклона од финог картона, који је висок 18 палаца а широк 12 палаца, свирала пак, која производи звучне таласе и која је унрављена на оенову пламена, намести се са друге стране заклона на одстојању 6 стопа. Звучни таласи, у оваком положају, нроизводе јако покретање нламена. Сад ако се изврну положаји пламена и свирале тако, да се свирала намести сасвим до заклона а пламен да се удали на 6 стопа од заклона; тада звучни таласи нимало не дејствују на нламен. Тиндаљ је правио разне варијације. Употребљавао је законе разних димензија и у место да је мењао положај пламена са положајем свирале, он је заклон покретао тако, да је при неким опитима пламен, а при неким свирала долазила иза заклона. Исто је тако потребно избећи да не би реФлекси звука о зидове и греде лабораторијума као и о тело експериментатора нроизводили какво дејство.

У свима је случајевима констатовано, да звук дејствује сваки нут кад се свирала налазагае на извесном одстојању од заклона, а плален кад је сасвим иза заклона и да се његово дејство поништава кад се ови положаји измене. Дакле иека је зе вертикални пресек заклона кад је се свирала налазила у А а, пламен у Б онда звучни таласи од свирале ниеу дејствовали на пламен; кад се пак свирала налазаше у В а пламен у А тада су дејства звучних таласа опажани. Можемо још овде напоменути, да вибрације које су саопштене заклону самом, а заклон ваздуху, који се иза њега налази, беху без дејства; јер ако се свирала, која је намештена у В, намести у С гди је њено дејство на заклон много веће, онда вибрације, које она производи, не дејствују на плален у А. Сад смо помоћу наведених опита, вели Тиндаљ, у стању да објаснимо нојав, који је констатован ири великим опитима 1822 год.; даље, вели он, срећни смо што нам нридолази у помоћ случајни нојав великог значаја. Но пре него што пређемо на објашњење тог појава напоменућемо, да је при тим опитима примећено и то, да тоновеки пуцњи са ВиљежиФа нису давали никаквог одјека; међу тим сваки пуцањ тоновски са Монтлера праћен је са много одјека, који су чувени у размаку, који износи 20 25 секунада. Араго приписиваше ове одјеке реФлексији облика, објашњење, које се, вели Тиндаљ, може сматрати као проблематично, пошто је екепериментални Факт, да су облаци, који су гушћи од свију оних облака, који се у атмос ®ери образују, сасвим неспособни, да осетно ре®лектују звук, док ваздух без облака, који по говору Араговом, не може да одјек произведе, звук енергично реФлектује. Ја мислим, вели Тиндаљ, да сам са свим у цраву што опровргавам ту хипотезу славног Француског научењака; јер кад сам правио опите са топовима на Сут-Фореланду у цељи, да специјално изучим серије одјека, примјетио сам, да се у сваком случају, иуцањ топовски није никад произвео а да га не прати одјек, који је трајао неко извесно време, ма и врло кратко. А што није никаквог одјека било у ВиљежиФу при ведром небу,