Просветни гласник

УПЛИВ ВЕТРА

НА БРЗИНУ ЗВУКА

539

Према овоме деФинисаћу звук овако : звук је оеећање, које се иора1;а у нашем органу елуха, кад се вибрацијоно кретање тела иреда уву преко еластичне средине. Дакле распростирање звука у ваздуху кар и у свакој другој средини бива неким кретањем. 1 А кад је тако, онда и овде код распроетирања звука, као и код сваког другог кретања мора бити неке брзпне, с којом се то кретање врпш. А под брзином звука разуме се простор, кога звук пређе за једну секунду. Многи Физичари су се трудили да изна!)у брзину с којом се звук у газдуху распросгире. Због тога еу чињени многи опити. Најзватнији опит, који је у тој цељи учин.ен. био је ноћи у Јуну 1822 год.; њега су учинили чланови академије Париске. Ва то су употрсбили били два топа. Један је био намештен на брежуљку Монтлери а други на узвпшеној равни Виљежифу, која је близу Париза. Одстојање изме1>у та два меета врло је брижљиво измерено и нађено да износи 18612 метара. По томе су опалили по 12 0 '- топовеких метака, на свакој гатацији, тако даје између сваког метка био размак 10 минута. Посматрачи, који су били поред топа, бележили су помоћу секундског сата време, које је протекло, од како се угледала светлост, па чувен звук. Па су нашли, да је требало 54-6 секунада звуку да прође иростор од 18612 метара. Они су пренебрегли време, које је потребно било светлости, да прође тај проетор, с тога гато је то време врло неосетно. Јер светлост за еекунду прелази 77000 миља (по Француском) а колико је то време, да се пређе простор од 18612 метара? Врло неосетно. Да би нашли брзину звука у газдуху, или што је исто, пут кога је звук за секунду прегаао, то су простор са временом поделили, и пагали су, да је брзина звука 340'89 т - при температури 16 степени. Али при нижој температури, кад је ваздух гушћи, брзина је мања; на 10° она је 337 метара, а на 0°,333 метра. Врло је интерееантно, да на овом месту споменем једап појав, кога су експериментатори опазили при овом значајном опиту и који је за онда остао научна загонетка.

Ево тог појава: Сваки пуцањ топовски, који је на Монтлеру произведен, врло су јасно чули посматрачн, који су на узвигаеној равници Виљежи ®а били; док већи део топовских метака, који су произведени на ВиљежиФу, нису могли чуги иосматрачи, који еу на Монтлеру били. Дакле сваки топовски пуцањ са Монтлера чуо се на ВиљежиФу; а од вигае мегака са ВиљежиФа, само су неки и то врло слабо чувени на Монтлеру. Труд чланова те експедиције, кога су полагали да ваћу узрок томе појаву, бегае узалудан. Доиста да је тада било ветра, и да је дувао у правцу од Монтлера ка Виљежи ®у, то би се с правом могло мислити, да јачина ветра спречава, да топовски пуцњи од ВиљежиФа ка Монтлеру приспу. Али ветра тада не беше, ваздух бегае врло тих, само се слаба ваздушна струја кретала у правцу од ВиљежиФа ка Монтлеру т. ј. у противном правцу, ономе правцу у коме се звук најбоље чујаше; па да је што та слаба ваздушна струја упливисала, то би заиста она потпомагала да звук од ВиљежиФа ка Монтлеру гато пре стигне, а спречавала би звук, који се од Монтлера ка ВиљежиФу чујагае, пошто се она цепала од ВиљежиФа ка Монтлеру. Већ је из тога јасно, да та слаба ваздугана струја није узрок том појаву. Славни научењак Араго, који је био редактор извегатаја тадагање експедиције, са својом огатроумношћу, која га у свакој прилици одликоваше, није покугаавао да објасни ту аномалију (неправилност). Ево његових сопствених речи : „гато се тиче тако знатних диФеренција интензитета, које је пуцањ топовски увек представљао, нрема томе, да ли се он распростираше од севера на југ између ВиљежиФа и Монтлера или од југа на- север између друге и прве гатације, ми их нећемо данае објаснити, јер би читаоцу изнели само голе речи без икаквих доказа." Па гата мислига драги читаоче, да ли и данас поетоји та научна загонетка ? Не, она већ непостоји, њу је недавно одгоненуо чувени енглееки научењак Тиндаљ (ТуМаПј помоћу следећих опита. При својим опитима Тиндаљ се служио пламеном од свеће или лампе, једним заклоном од картона, стакленом цеви и једном свиралом, која је звук производила.