Просветни гласник

604

РАД У 1 РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

— Преко пола, па пола једном дету, а оно друго пола другом детету. — А кад би мајка жмала две јабуке, како би онда било? — Онда таман сваком по једна. — А кад би мајка имала три јабуке, колико би онда добило једно а колико друго ? Ко зна ? — Онда би, кад су три, свакоме било по једна (цела) и ону трећу да расеку. — А кад би им мајка дала четири јабуке ? — Онда би једно добило две и друго две ; сваком по две. — Претекне ли која да секу ? — Не претекне више ништа. — А кад би мајка имала оволико јабука (направим иет), па би им дала све да поделе, колиби онда имало једно дете, а колико друго ? — Кад би им дала мајка пет јабука, онда би свако дете добило по две целе, и једну би расекли преко пола, па сваком још по пола. — Блажо изи1)П на рачунаљку !.. Донеси једну куглицу !.. Устани ти Ацо и Милане ! . . Колико је деце Блажо устало ?.. Сад помисли да ти је то једна јабука, а ево ти два детета; подели им!.. Је л' право све Милану ?. . Је л' право све Аци ?.. Но како је право ? „Да пресечем, па пола Аци, пола Милану." Донеси две (на другој шипци)! .. Помисли да су и то две јабуке ! Подели им ! „Сваком по једна". Донеси три !.. Помисли и то да су јабуке ! Подели им ! „Сваком по једна и једна да се пресече." Па колико ће да има Аца а колико Милан ? „Аца ће да има једну и пола, и Милан ће да има целу и пола". Донеси четири !. . Подели им четири јабуке! „Сваком по две". Подели им иет! „Сваком по две, и по пола". Донеси шест! „Сваком по три, Аци три и Милану три". Подели им седам !. . Осам ! . . Девет ! . . Десет !. . Ајде сад Веселин сам тако исто све, прво један, па два, па три Веселин ради и говори : — Кад је једна јабука, онда сваком по пола; кад су две, сваком по једна; кад су три, сваком по једна цела и пола; кад су четири, сваком по 1 Деца испрва воле да помињу све Ацу и Милана; после «сваком,» по толико и толико.

две; кад су пет, сваком по две и пола; кад су шесг, сваком 1 по три; кад су седам, итд. Сад изиђе друго дете (а усгану друга два детета), па помисли да су оно кајсије, па дели редом; једну, па две, три, четири, итд. Треће дете може да помисли да су оно шљиве, па да дели; четврто, да су оно крушке, ораси, дуње, или иоморанџе, па све да дели за два детета. Пето може да помисли да су оно лимунови, иа да се секу и стављају на два тањира. Тако се то прво на рачунаљци добро утврди. Онда ја кажем да изваде табле, да то исто, још боље, на табли радимо. И од сада дуго и дуго радимо тако, не само до десет но, слободно, и преко двадесет (али до двадесет то је обично). И деца, вежбају се тако по дуже, дођу најпосле до таке лакоће и готовости, да кад ја рекнем негде: де, ко брже! а оно за тили часак готова цела шема до двадесет и све подељено правилно, па се сама утркују : „ко зна жмурећки", напамет. То је еве било за двојицу. Сад за тројицу. Опет прво на рачунаљци. — Изи1 )И Јоване ! .. Донеси једну куглицу!.. Устани Ацо, Милане и Никола ! Колико је деце устало ?.. Е, ајде ти Јоване, да помислиш да је то крушка, па да је поделиш на ова три детета! .. „Сваком по једно иарче". Донеси две!.. Подели им!.. Донеси три !.. Подели им три!.. Донеси четири!.. Пет, итд. Све да доноси, да им дели, и да казује колико коме. Тако исто може још већина да ради, а најпосле сви то исго на табли с јабукама, крушкама, или котурковима. Сад опет тако за тројицу радимо дуго и дуго, док и то не пређе у онаку лакоћу као за двојицу. Сад устану четири детета и делимо за вих прво на рачунаљци, па онда на табли. И опет радимо тако дуго и дуго. Онда узмемо за иеторицу. Па тако после за шесторицу, седморицу до десеторице. Да не дангубим и не ређам даље, кад се већ види како радим. Да споменем само кратко да ми непрестанце радимо и на рачунаљци и на табли, меворе : оједном три и другом три;» а уајиосле приме ово кратко