Просветни гласник

О К О У ж

И В О Т И Њ А

2 17

кроз све ове „средине" не иде подједнако и у истом правцу, ако т. ј. пада нешто тсосо. Чим зрак сунчани пређе из ваздуха у воду , он врдне, и то како се вели у Физици : „скреће к перпендинуларној линији" - правац му изгледа прелошвен баш на самом оном месту где се свршава ваздух а настаје вода. Даље кроз воду иде зрак опет врло ираво и то у правцу после прелома узетом. Ако се имају удесне справе, да се једно над другим налазе ваздух, вода и стакло", онда, ако зрак из воде продужи још и даље свој пут он онда бива још виуле скренут кад ступа у стакло као тело, које је гушће од воде. Све ово важи за зраке који под неким углом падну на површину прозрачног тела или ока. Зраци, који одвесно (управо, окомце!) падају не мењају свој правац ни кад из ређег у гушће, ни кад из гушћег у ређе тело улазе. Такву исту судбу претрпи и онај зрак, који из ваздуха ступа у око. Чим стуии — павши под неким углом из ваздуха у рожницу — одмах се прелама (скреће ка одвееној!) у очњој водици; из те водице ступа — кроза зеницу — у још гушће тело, у сочиво, ломи се још више. Домљењем овим зраци су тако пореметили свој правац, да се иза сочива горњи и доњи, десни и леви зрак — укрсте, да гато је било горе, то у унутрашњости ока иза сочива — буде доле и резултат тога укрштања зракова тај је да се на мрежници, где зракови падају — иојављује изокренута слика онога иредмета, од кога ми добијамо зраке, т. ј. који гледамо. По томе требало би да и предмете видимо у природи изокренуте, и што их видимо наопосло, т. ј. како треба, то неки објасњавају да бива из навике, други пак своде на то, да се та слика, или сад већ утисак, на путу своме из а ока кроз оба живца поправи на раскрсници где се живци десног и левог ока укрштају. Живац или нерв — о ком смо и наиред дали потребна објасњења, -- јесте важан део, који не само у оку, но и у другим чулима, па ни у којем делу тела несме оскудевати. Без живца нема осећања! Без живца нема иокретања\ Но један иети живац не може да посредује и осећање и покретање. Тако н. пр. код ока са свим је за се оптичпи лшвац, који служи гледању, а са свим је

опет за се други који живац, који надражава очње мишиће и посредује — као носиоц наше воље! кретање ока. Неки живци излазе из главе (12. нари) а нека из кичмене мождине (преко 30 пари). Живци неки из мозга свезују с мозгом чула наша и посредују чулно осећање, остали пак посредују кретање језика, лица, очњих капака, очију итд. •Жизци из кичмене мождине особене су грађе. Оваки од њих има два коричка и опитима је доказато да кад се иредњи коричак живца пресече, онда се <( узме а т. ј. лиши се иокретања онај део тела у ко.ји је тај живац ишао; а кад се пресече стражњи коричак истог живца, онда дотични део тела не може да осећа, ни убоде ни љутине. Живци дакле кичмене мождине посредују покретање и осећање, према целисходносги и кроз њих се пренаша наша властита воља: она служе дакле хотимичним покретима. Има и трећа врста живаца, ганглије назвате, који су дуж кичме у шупљини тела и ти живци подржавају кретања оних органа који неподлеже нашој вољи, као што су махои сви унутрашњи органи : срце, желудац, црева итд. Оваки се живац еастоји из три дела: из једног танког влакна,, које иде кроз сред среде живца; из живчане мекоте, која облаже живчано влчкно и око свега тога налази се живчлна. оина. Што је који живац ближе свом крају све је тањи; а боје су сви беле. Овај придодатак о живцима у опште, неће нанеги на се прекор.. .. Потпуност сазнања, као и потпуност исказивања, при довољном стрпљењу, не оетаје без повољних посљедица. Изумирање живца јесте и изумирање органа, којем је елужио живац. Тако, ако се очњи живац пресече или насилно откине, у тренућу кад се такво недело сврши (а у стара времена вађење очију била је врло обична казна!! Осем оеталих аримера и два сина Деспота 'Бурђа Бранковића, Стеван и Гргур, дочекали су овај зверски експерименат!!) — и живац се ирекине, сине последња светлица, за којом сљедује вечити мрак! Но, ма да је живац носиоц или посредник оеећања, то ипак очњи живац, на ономе месту где улази у око није најосетљивији спрам светлоети. Тек мало у страну од живчаног обрешка у оку, налази ее једно место под именом жута пега или по називу г. Панчића иконица, која је најосетљивија спрам долазећих зрака 28