Просветни гласник

284

ИЗВЕШТДЈ Ч а Ч а II С К Е II II Ж Е ГИМНАЗИЈВ

Из Рачуна давати су ученицима задатци у почетку школске године поједанпут а доцније по два пут недељно у сва три разреда. Поправљани задатци враћани су ученицииа, пошто им је предходно у школи објагањено у чему је који ученик гретпио. Из Немачког језика у I разреду имали су ученици за сваки час да израде по један задатак код куће. У II, III и IV разреду по два пут а доцније и по три пута месечно, и то, кад што у школи а кад гато код куће. Вадатци су у школи на табли поправљани и ученици су погрегаке исправљали, или их је наставник код куће поправ/нао означивгаи тачно број потрегаака на задатку. Задатци су се враћалп уредно ученицима. VII — Вероучитељ у погледу ове тачке изјавио је: да успех из ове пауке ниЈе постигнут онакав, какав се могао очекивати. Еао главни узрок овоме неуспеху даље је изјавио: да би ваљало гаколске ручне књиге прерадити и тек тада би се могао задовољити захтев, г који се тражи од предавача те науке. Мисли да би требало и распоред досадањи изменити и то: у I и II разреду катихизис; у I разреду учење и тумачење »Вјерују" у II молитва господња и 10 божијих заповеди. У III црквена исгорија (библија), а у IV да се свргаи историја цркве. Вели, да би с тога ваљало изучити вјерују и заповеди, што су те молитве обичније и свуда се могу чути, а за историју цркве наводи, да за овај предмет ваља имати предходне спреме из народне историје и геогра®ије. ПроФ. савет по саветовању о начипу предавања хришћанске науке, сложио се у мишлењу да би према природи саме ствари и према тачној педагошкој методи, требало у предавању хришћ. науке оставити катихетичност, па место изискивања да ученици памте поједине наредбе религије тежити за тим, да се разуме унутарњи смисао свих наредаба религије. Про®. савет мисли да се ово може постићи, ако се у развитку представи постанак како монотеизма јеврејског (стари завет) тако и постанак хригаћанства (нови завет). У свези са овим назорима нроф. савет изјављује потребу да се садање ручне књиге замену боље подешеним прела иеказаној мисли. А из до-

I сад казанога само собом излази, да учење на памет мора престати у овом пр. дмету. VIII— Наставник Орнског језика изјавио је : да је сам приметио а и ђаци су се тужили , да тешкоће доиста има у овом предмету а и прилично велики број ђака(према другим предиетима) остао је ове године да понови испит из Српског језика. Тражећи узрока овој појави, пасгавник вели, да је узрок у самом стању науке, која се врло брзо развија и сасвим пове погледе отвара. Посао постаје све обалатији све научпији и све тежи. Може се слободно рећи да данас има више рада на самој науци о гласовима него пре 20 година на целој граматици. За сваки одељак и пододељак налази данас наставник науке о језику просграпу литературу, и оп не може остати добар наставник, ако се свим тим по могућству ие користи. Од његова рада најзад неће бити никакве користи, ако му дозволи савест да жмури пред напретком науке, и да својим нехатом остави своје ђаке на оном знању, које данас нема вредности. А међутим док се тако садржина науке и квалитативно и квантитативно мења, наставни план све једнако тражи од наставника да за само три године научи ђаке граматици. Уз то је још једна незгода досад пратила учење Орпског језика у школи: за целе две партије граматике (наука о гласовима и науку о основама) није било писане школске књиге све до ове године. Тек од ове године добише ученици сва четири дела граматике у добрим школским књигама од Ст. Новаковића. Потпуне користи од ове велике помоћи нашој гаколи имаће ученици тек од сад и ја држим да ће се резултат у обилатој мери показати, кад на испит зрелости дођу ученици, који тек сад почињу учити. Да би учење Орпског језика у нагаим средњим гаколама донело гато је могуће веће користи ученицима, наставник износи ове предлоге : 1, Пре свега истиче се императивна потреба јединства у предавању. Наставник држи, да се погато по то мора у свима гаколама предавати на један исти начин, по детаљним програмима, који би се, израђени па основу појединих про®есорских програма, прописали од стране централне гаколске власти. По томе ђак при прелазу из једне гаколе У ДРУ Г У У само Ј средини године не би осетио ни-