Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ ЧАЧАНСКЕ НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ

285

какве разлике у начину предаваља. Тога до сад, нарочито за Срнски језик није ни било. У осталом програмом би био означеп минимум научнога материјала, који из појединих грана науке мора проФесор свршити. За овај би минимум морао прооесор званично одговарати. ГЈа и прелажење преко овога минимума, не би требало оставити на слободу самом проФесору. Педагошки обзири траже у овом правцу саображавање приликама у којима су ученици — а пресуђивање о том ваљало би поверити бар проФесорском савету дотичне школе, ако се не би нагало да је и већа контрола потребна. 2, Распоред појединих делова граматике треба удесити према самој науци, тако да један разред учи један део и да се за четири године сврши цела граматика. До сад се неједнако схватао расноред граматике у прва три разреда. Наставник вели: да му је познато да су неки наставници радили у прве две године науку о облицима (у I разреду именске а у II глаголске облике) а треће године науку о реченицала. За себе вели наставник да је у I разреду радио науку о основама, облике у II а реченице у III разреду. На сваки начин овако не треба да остане у напред. Осим свега другог самим тим што је министарство просвете издало четири књиге о српској граматици, мора се мислити да се у гимназији морају све четири изучити. А у садањем оквиру нема места за све четири. Наставник предлаже да се српска граматика распореди на 4 године тако да се наука о гласовима изучи у I, наука о облицима у II, паука о реченицама у III а наука о основама у IV разреду. Распоред овај не одговара строго научној подели граматике према којој би нодели , науци о основама било место између гласова и облика. Али еу с друге стране тешкоће, које ученицима нудинаука о основама, толике, да се не би могле савладати у II разреду; изван тога остала би у II разреду неразумљива она нартија науке о основама у којој се учи, како од готових облика постају основе. Да и не номињем како је према гласу, облику и реченици основа пегато закључено, апстрактно, гато се у самом говору не види, довољно је напред поменуто, па да се наука о основама у наставном илану номакне на друго место; по самој науци

баш је један разлог више, што добром разумевању науке о основама мора предходити знање старога словепског језика, о коме ће се ниже говорити. А онолико из науке о основама колико је потребпо за разумевање облика, може се врло лако прећи у приступу к науци о облицима. За тај би посао било довољно 2 — 3 часа. 3. Стари словенски језик можда је најразличније нредаван од свих других предмета. Томе је ин^го допринело гато још једнако нема гаколске књиге за тај предмет. Овде је детаљни програм најпотребнији. Што се самога језика тиче, треба да се иредаје у школама због свезе сасрпскимјезиком само сгари словенски онако, као што га је изложио Ф. Миклошић у својој упоредној граматици и речнику. Руска редакција овога језика (цркв. слов. језик) не би имала места бар у нижој гимназији. Сад се старо словенски језик учи у1У разр. Наставник мисли да би се он без икаквих тешкоћа могао предавати у III, јер су ученици већ изучили облике српскога језика и том приликом упознали се с главним законима. А најважнији је разлог што старо-словенски треба да се учи у III, што он треба да се изучи нре науке о основама 4. Према изложеном наставник предлаже знатну измену у броју часова за Српски и етари словенски језик. По садањ^м наставном плану имају и Ориски и стари словенски језик свега 15 часова недељно. Снрам важности самога предмета а и несумњиве потребе обилатих вежбања и код куће и на часу може се без пространог доказивања предложити да се Српском језику у сва четири разреда даде недељно по шест часова а старом словенском у III четири или пет. ПроФесорски савет у главноме усваја мишљење наставника срнског језика с тим да се предмет подели на 4 дела тако, да се у сваком разреду по један део граматике сврши , али потписани није тога мишлења да се број часова у сваком разреду увећава на 6 часова, кад се је иредмет поделио на 4 дела и тиме за изучавање добија се једна година више и то у 1У разреду. IX и XIII тачка.— На обе ове тачкедотични је наставник изнео следеће мишљење :