Просветни гласник

286

ИЗВЕШТАЈ ЧАЧ\Н

С К Е аиж Е Г И М II А 3 И Ј Е

Да би ее Историја као наука изучавала и предавала и да би ее велики историјски процеси разумевали како ваља, треба имати предходпе спреме, јер без тачног познавања природних и социолошких закона не могу се ни најпростије историјске појаве разумети. А да ученици четвртога разреда гимназије немају предходне спреме за разумевање и изучавање историје као науке о томе не треба даљих доказа само кад узмемо на ум које науке и у каквом оасегу предходе предавању историје. Па ни ручне књиге „Историја српског народа" од Ерсти^а па ни превод „Исгорије Иловајског," којима су се ученици за невољу служили (тач. 5 расписа) ни ма која друга не могу поелужити ученицима као ручници, као историјска наука. Према наведеноме наставник је мишљења, да се Историја као наука не може никако предавати у нижој гимназији. Но да не би гимн. ученици остали без познавања бар општих историјских закона, могло би ее ипак дати место нарочито опгатој историји у вишим разредима гимназије. Што се тиче народне историје, она би се ипак са успехом и корисно могла предавати у нижим разредима гимназије, како не би учевици ниже гимназије остали без познавања своје народне историје, али само на тај начин, ако би се предходно од првога разреда нрипремили ученици за изучавање народне Историје, а ова би се нредходна приправа постигла учењем Енежевине Србије (из Географије) у I а трако - илирског (балканског) полуострова у II разреду, као што ће се из сљедећег распореда видети. Но како је кроз ово неколико година градиво народне историје тако обилато постало да се у предавању за једну годину као гато треба ни савладати не да, наставник је мишљења, да би згодно било да се спуети и у III раз. са три часа недељно а да се има завршити са свршетком доба Неманик, или катастроФом на реци Марици 1371 г. Од овога доба па до данас имала би се народна историја завршити у IV разреду опет са три часа недељно, а ученици који би сад ступили у IV разред морају је за ову годину опет целу свргаити. Још при предавању народне историје треба да се наставник еваком даном приликом дотиче и општих појава из светске историје еравњајући и

упорећујући са догађајима из нар. историје. Тако би потреба опште историје у IV разреду као оделите студије могла са свим престати. Уз предавање народ. историје употребљаване су и народне песме само тако, да се види и оцени колико је и како народ очувао успомене минулих догађаја обавијајући их у појетеку Форму, и у колико је сачувана народна свесг о прогалим данима сјајног и срећног, тамног и очајничког живота. На тачку XIII наставник је изјавио: да су мапе, које се находе у заводу и које еу при предавању геограФије употребљаване за сада од најбољих (Јевр. Азија, Афр., сев. и јуж. Америка и Океанија — све од Киперта издање 1873—4 и 5 г.) и ако би се на Сидовљевим мапама (у заводу има Еврона и Планиглоб) много очигледније могао изучавати фи зикални створ земљине повргаине. У опште Кинертове мапе одликују се тиме што нису претрнане и што одмах лак преглед дати могу. Наставник није увиђао тако јаку потребу да изводи ученике под ведро небо, јер све оно што би се могло протумачити и показати тамо (стране света, хоризонат, ток реке, равнице, брегове, леву и десну обалу и т. д.) опазило се да су ученици у томе већ дошли епремни и да су то у својој околини опазили и затувили. Наставник је навео даље следеће: 1, Ученици су имали ручну књигу Драгагаевића, али су опет због краткоће и нејаености у изразу морали ученици у иојединостима дописивати а по негде је морао наставник од читавог њеног дела одступити (у II разреду ученици су балк. полуоетрово иисали). 2, Сама књига није удешена као ручник,јер у њој нема много претежнијих геогра®. ствари, а после гато је писана аналитичком методом, којом се никако не може почињати са почетницима гимназије, кад ее за њих зна с каком спремом долазе амо из основне гаколе. 3, Већа је јога недаћа овој тколској књизи што јој је језик веома рогобатан, а то је дошло отуда, гато је ова књига ареведенл с немачког (изузимајући два и по листа кнежевине Србије). Често се може чути да у настави основних и средњих школа нема никакве везе, него да се све засебно ради, без договора, без познавања на-