Просветни гласник

Е Н И ЖЕ ГИМНАЗИЈЕ

? 8 7

ставнога илана за основне школе и да изме^у наставе у основној и средљој гаколи зија читава провала, али се нигде не нађе начин како да се то понрави, него се често пута за све ово приписује у грех ваетавницима средњих школа, како они неће па то да пазе. Наставник мисли да је свему томе узрок насгавни план за обе школе и то онакав какав је он данас, јер док се у начелу учини измена у основној настави, дотле се та веза остави не дирнута за средње школе и обратно, а носле још и то, што се једнако траже неке целине то у основној школи то у нижој гимназији, те тако најпосле изилази да и ове целине јако сметају вези. која треба да се непрекидно одржава у једној и другој школи. Ово би се могло примером још боље показати: кад се на нр. ученик из основне гаколе пријави за гимназију, одмах се тражи од п.ега између осталих наука јога и то да положи пријемни испит из земљописа Србије и народне историје. Овај се испит како тако положи, за тим у гимпазији у 1 разреду не учи се земљопис кнежевине Србије, него се почиње са Азијом и т. д. а народна геограФија долази тек у II разред носле толигео силних народа и њихових држава на земљи. Исто је тако и са народном историјом, која се учи тек после 3 године. Према наведеном наставник геогра®ије је мигаљеља, да би овако требало поделити геогра®ију на класе: I разред. — Кнежевина Србија целе године (са потнуно геограФСким, орогра®ским, хидрограФским, просветно-културним и историјограФским изучавањем). II разред. — Балканско нолуострово целе године (у опсегу као и Србија, и овом приликом да се и Србија понови). П1 р. — Јевропа (целе године и то у физичким, етнограФским и политичким односима, заједно са балканским полуостровом). IV р.— Остали делови света као и Европа, али да се и Европа у краћем опсегу повтори. V разред. — Целе године математичка и физичка геограФија, степени геогра®ске гаирине и дужине, климатологија, човек као становник целе земље, распространење биља и животиња и т. д.

VI разред. — Да се повтори цела геограФија са тонограФским цртањем. VII разр. — КосмограФИЈа. До шсстога разреда са по три часа недељно. У IV са шест часова због топографског цртања а у VII са четир часа недељно. Уз изучавање геогра®ије према овакој подели ваља да су и најпреча средсгва на руци као: глоб, телур, планетар, мапе, слике (људ. расе) и рељеФи, а поред овога и средства из природних наука и Историје. Дела којима се је наставник геограФије и историје служио, навео је следећа: 1, Љетописи матице Српске. 2, Историјски и геограФски чланци у Гласницима ученог друштва. 3, Рад југословенске академије. 4, Кнежевина Србија од Милићевића. 5, Речник из књижевних старина. 6, ОевсМсМе с1ег Ви1§агеп уоп С. Ј. Лгесек. 7, АН&етете Сео§гарћ1е уоп К1ип. 8, ЕеИ&Леп гиг рћЈзЈкаНзсћеп ит! таШетаУвсћеп Оео^гарМе уоп \У1пк1ег и т. д. ПроФесорски савет саслушавгаи мигаљење наставника геограФије и историје сложио се с њиме у следећем : Да се у I разреду почне са кнежевином Србијом, у II са балканским полуостровом, у III да се изучава Европа а у IV остали делови света. У прва три разреда са по три а у IV са четири часа недељно. Исто се тако сложио проФ. савет са мигаљењем наставника опшге и народне исгорије, да се опгата историја из четвртог разреда избаци а народња да се учи у III и IV разреду но оној подели, коју је наставник горе напоменуо и то у оба разреда са три часа недељно из разлога, гато се опгата историја у IV разреду не може да савлада због нространства, а народна историја по важности за грађанско образовање, и по томе, што се вигае у гимназији неће учити а и по томе, шго би се по изнесеном плану њене помоћнице народна геограФија и географија балканског полуострова предходно у I и II разреду изучиле. X—И у предавању Немачког језика у нижим разредима гим. нужно би било да се учине неке измене.