Просветни гласник

31 о

Е ћ Л ЕШ К ћ

просвбти и Школама

мвдијарду људи, дакле оне раде два иут више но сви људи на земљи. * Сад већ зеамо да можемо лако претварати у кретање и топлоту и електрицитет. Још имамо да допунимо да се механичан рад може добити и одјош једне Физичке појаве, од звука. Нрви је на ту мисао дошао иознати нам Американад Едисон, који је конструјисао апарат тако названп звучпп мотор или фономотор који нам показује, какви се динамички еФектн могу да произведу таласима звука у онште, а човечијег говора па но се. Тај звучни покретач направљен је овако : један широк девак, заднивен је на ужем крају једном металном опном ко.ја је врло осетл>ива п на сирам најслабијих звучних таласа. До те онне намештено је једно еластично челично неро тако, да се одма почне кретати чим та опна затреиери. На другом крају је то иеро кукасто и захвата о један зунчаст точак који се окреће око једне осовине. Са те осовине може се лако пренети кретање где се оће. И сад ако ко год говори или нева нред оннм левком, онна па левку ће затренерити и покренути челично иеро, које ће опет са своје стране окретати ону осовину на којој је зупчасти точак с којим је то перо у свези. *)

") »Прпрода и људп», 1878, XI

За сад Фономотор није нашао великих нримена и служи више као снрава којом се оће да констатује ф акт: да се аиук може иретворити у механичан рад, но можо бити да ће он некада играти врло важну улогу кад нам отвори нов нзвор за мехаиичиц рад. Ево шта се прича како се Едпсону чим је нроиашао тај свој свучнн мотор, указала прилика да га примени у практиаи. У прво 'оба кадсеЕдисои прочуоуАмериди њега су сматрали као неко чудовиште па му међу осталога дође једна Американка и замолн га, да јој направи такву колевку за њено детенде, која би се сама собом љуљала и успављивала дете. Но Едисон је није одбио , као што би се могло очекивати. Он доиста наирави једну колевку са извесним системом иолуга, којејекретао Фономотор. Звуди од расплаканог детета у колевци ударали су на опну у Фономотору и заталасали су је ; ова је то кретање преносила на оно еластично неро, које је опет нреко зупчастог точка нреносило кретање на тај систем полуга, које су сад крећући се, љуљале колевку. И сад> што је дете јаче плакало , таласање мембране било је јаче а и колевка се брже љуљала и то све дотле док је дете плакало. Умирили се дете и колевка нрестане, но је онет увек спремна да на први плач детета наставп даље свој посао. У>. ЈА. ј З танојевић

БЕЛЕГВДЕ О ПРОСВЕТИ И Ш^ОЛАМА

I Учител>ске шкоде у Угарској Године 1 879 било је у Угарској 0 7 учитсљских школа. Од ових било је о државном трошку 1 (ј школа за учитеље и 6 за учптељке; рнмокатоличких било је 14 за учитељеи 8 за учитељке; унијатске -4 мушке; православне 4 (од ових има једна, у којој се и учптелже спремају); реформоване су 4; јеванђеличко-аугсбуршких има 9; шраиљска I и 1 приватна учигељска школа. У свима овим школама би.10 је 0 10 наставника. Ученнка било је: у државним учитељским школама: 2094 (међу овима 813 женскнња); у римокатоличким 1173 (међу овима 409 женскиња); у унијатским 2 2 4; у православним 199, међу овима 40 женскпња ; у кал ашски 256 ; у лутеранским 2 89 ; у израиљским 8 7 ; у приватним 9. — Свега је учитељских нрнправника било 433 1, међу овпма 1271 женскиње. У свима школама било је 2 06 разреда, који су у 2 39 дворана смештенп. Вежбаонпца бнло је у 45 учитељских шкода, а у 22 нијс их било . него су приправници месне основне школе за вежбање своје употребљавали. Потрошено је на све учитељске школе 7 16 636 Форината (око 1,500,000 динара). Од овога држава је дала 544 580 Фор., а вероисноведи 1 39 4 54 Форпнте. Државне школе за мушке приправнике стоје 3 1 9 6 86 а за женске приправнице 22 1 620 Форината. У државним учитељским школама издржање и учење једнога припра-

вника стоји државу 2 40 Фор. и 5 5 новчића, а једне прпправнице 272 Фор., и 72 новч. У Сомборској српској учитељској школи на једног приправншса долази само 13 1 Ф °р., а у Горње-Карловачкој 37 5 Фор. Оспособљени су за учптељевање: 134 1 ; од ових у државним заводима 3 25 мушкиња и 260 женскиња. (Шк. Л.). II Цртање као обавезан предмет у белшјскнм основнил школама У обавс;:не иредмете, који се уче у белгијским основним школама, увршћено је новим законом којн је скоро издан и Цртање, које се мора учити у свима школама које о државном трошку постоје. Да би се сви учитгљи упутили, да предају овај иредмет као што ваља у својим школама, са;вала је влада у Септембру ирошле године из свакога кантона (округа) ио неколико учитеља да се у особитом куро' за Цртање унуте и с теоријске ислрактичне стране како тај предмет треба предавати. Кад су ти учитсљн свршили свој течај , онда јс влада наредила, те су ти исти људи својим друговима у целом округу показали оно што су они научили. Рад Т01 а они се искупљају сваких петнаест дана Недељом на неком месту које јс у средини округа. Што се тиче саме мстоде у овој настави, о њој сс ово сазнаје. Црта се по хартији у свескама, која је у квадратпће пшпартана и то само писаљком („плајвазом"). Површина, на којој