Просветни гласник

НАУЧНА ХРОНИКА

лигони, као што је то случај код саћа. Ако тај притисак није једнак , као што је то већином случај, онда ће додирне равни бити час веће час мање а и полигони не само неправилни него и разнострани. Свију тих правилности и неправилности има и у сваком биљном ткању , те тако слика коју у чаши добијемо од оне гомиле меурова, потпуно представља слику, која се заиста јавља у природи. Тај начин представљања ћелијчног ткаља, први је употребио проФесор Холман из Филаделфије у својим јавним нредавааима. Горњи лист препоручује за то нарочиту четвороуглу справицу са једном цеви од каучука, по то све није пужно, пошто се то може постићи и у обичпој чаши са ма каквом цеви. Надамо се да ни један наставник неће нропустити ту прилику а да на овакав прост начин не покаже својим ђацима слику, ћелијчног ткања, каква се она заиста јавл^а у нрироди. На завршетку да споменемо, да се може добитп крупнији или ситнији меурићи нрема томе , колико се цев, кроз коју дувамо замочи у раствор. Ако је врх цеви врло мало испод површине потонуо у раствор, онда ће меурићи постојати велики, а тканЛ ако можемо тако да га назовомо, биће врло растресито. Што цев дубље завлачимо у раствор, меурићи ће бити све ситнији а ткање збијено и густо. Ни у нрпроДи нису сва тнања једнолика; једна су збијена а друга растреситја, те тако можемо и ту разлику да видимо на том примеру. * Ми смо имали прилике да покажемо , како се могу врло разним начинима претворити једне Физичке снаге у друге ; видели смо, како се светлост претвара у звук, а звук у светлост; опште је познато, да топлота ннје ништа друго до једна врста кретања, да се топлотом може изазвати електрицитет и обратно. За добијање електрицитета не треба нам више хемијских дејстава, — водена пара, окрећући динамоелектричне махине, даје нам електрицитет, који опет можемо претворити у светлост, ову у звук и т. д. Један од најновијих покушаја за претварање фнзичких снага једних у друге , јесте тај, да се топлота сунчевих зракова употреби за механичап рад за ма какву човечију потребу. Справа та зове се „сунчани мотор" а изнашао ју је проФесор Фпзике па турском универзитету Мушо, и врло је просте конструкције. Он је узео велико нараболско-метално огледало, које збира сунчеве зраке и њиову топлоту у своју жижу и ту се накуни топлоте толико , да достигне до 200 0 Целз. Ако се сад у жижу огледала намести какав металан казан пун воде, неће дуго проћи па ће вода узаврети, образоваће се иара , коју сад можемо употребитп на шта оћемо.

Но себи се разуме да та примена сунчеве топлоте може бптн само у топлпјим пределима, где сунце много топлије зраке шаље но код нас. Пошто сунце није увек па једном месту због окретања земљиног, то је удешен још један нарочити механизам (хелијостат) који окреће огледало онако, како сунце мења своје место на небу и тако се суичева топлота може хватати целог дана. Но не треба заборавити да нам сунце не даје само тим путем механичко кретање. Не треба заборавити, да све снаге, које раде на целој земљи, да све оне долазе једино од сунца. Погледајмо парна кола, погледајмо пароброд или парни млин; и њих тера само сунчева топлота, само пзмењена. Светлост која гори у нашим лампама и топлота коју нам дају дрва и угаљ пије ништа друта, до сунчеви зраци, сачувапи од више хиљада година. У каменом угљу , који није ништа друго до преобраћени билши делови , вадимо из земље наслагану сунчеву топлоту, па је сад нримењујемо на своју корист. Као што је то са топлотом нашег горива, тако је и са сваком другом снагом која је узрок раду на земљи. Сунце је велико стовариште снаге, које од безброја хиљада година снабдева земљу радом. Шта више може се израчунатп колико коњскпх снага механичког рада добијамо сваког дана од сунца. Рачун није тежак. Оп нам показује да свакога минута добијамо од сунца снаге за двадесет и осам хиљада милијарада коњских снага. Да видимо колико је од те сунчеве покретне снаге човек до сад употребио на своју корист. Рекосмо да угаљ пије ништа друго до сунчева тонлота у у другом облику. Најважнија примена угљена јесте за добијање водене паре. Водену пару је човек тек од пре 20 до 30 година почео корисно унотребљавати у свима врстама својега рада. Енглеска извлачи из угљења седам милијуна нарних кољских снага а сједињеие Америчке државе 7 / г милијуна, Немачка 4, Француска 3, а Аустрија само 1 1 , 2 . У целом свету се производи толика снага водене паре, да се она рачуна па 80 милијуна коњских снага Рад једног парног коња рачуна се да је раван раду од 10 људи, н онда све парне махине на земљи зсмењују скоро једну милијарду људи (800,000.000). По најновијим статистичким подацнма (по Вему и Вагнеру *) живи на земљи до 1.455,923 000 л>уди и мало и велпко и мушко и женско. Кад се још узме у рачун да људи сиособних за рад — дакле од 15 до 65 године — има свега једна трећина целог становништва , онда на земљи има свега радника до 500 милијуна. Парне пак махине раде скоро за једну —

") «Вси1зс11в 2еНип§и 5 Фебр. 1881 год.