Просветни гласник

308

Н А У Ч II А

X Р О Н И КА

течност, то тедо изгледа плветникасте боје ; счврснути водоник остао је у том стању само некодико минута и кад је истресен из цеви пао на сто , дао је од себе неки особит звук. Рекосмо „само некодико минута." Но ту треба имати на уму, да то бива на обичној темиератури и прптиску на коме та теда врдо брзо испаре и пређу опет у гасовито стање ; међу тим под врло ведиким притиском и на ниској температури водоник може остати течан_иди чврст докде год се оће. Дакде ведика нредпоставка Л.авоазијева потпуно је остварена; теорија је па много година пре доказада опе ствари , које су тек пре краткот времена остварене. Некада је говор о течном ваздуху бида песмишљена претпоставка и ништа више; данас је она Факат. И тако закон о трима разним стањима материје дапас важи без изузетка, за сва теда; свако тело па п иерманентни (постојани) гасови могу се претварати у течно и чврсто стање и обратно. * Од врдо ведике важности је за оне, који почињу да уче нриродне науке, да добре схвате основне појмове тих паука. Кад су почетници са извесним представама тих наука на чисто, кад могу да замисде као што треба оне нојаве и обдике које не могу да виде, онда све оно што доцније додазп и што се на томе нрвом оснива, развија се само по себи. С тога је гдавни задатак наставника да првим почетницима даду јасан појам и тачну представу свега онога, што се иначе не може опипати и на обичан начин видети. Једно од најглавнајих ствари и готово цеда основа органским тедима јесте њихова грађа, која се састоји из ћелија. Каже се, да су ћелије мади округли меурићи величине тодике и тодике и састава таквог и таквог. Још зепдетенија постаје та ствар првим ночетпицима, кад се почне говорити о ћелијчном ткању, кад се изнесу и извесне сдике у којима се више не виде ћелијце онругле , као што то каже прва деФиниција, него разни мдогострани нолигони, који су час већи, час мањи и врло разно поређанн. Пошто се то на самом ткању не може видети голим оком, а свуда нема микроскопа да се може непосредно иоказати, то је врло лако изазвати сумњичење код ђака, да може један округао меурић , кад долази у додир са другима да се тако измени, те да заузме сасвим други, ћошкасти изглед. Да би дади прндике сваком наставнпку који се са тим бави да може на врло прост начин да иокаже својим ђацима како то бива, да их увери да кад се више кугдица додпрују да морају постатп ћошкаста правилна иди неправиина теда — изложићемо овде један опит врло поучан а у истп мах и врло прост, тако да га зан„ ста сваки може извести. Са њим се може без микро-

скона п без икаквих других апарата показати великом броју гдедалаца, распоред ћелија у бпљном ткању. Тај онит је оиисао један Француски лист, *) који ми у изводу и према изведеној нроби овде износимо. За то се узме обична једна чаша у коју се наспе за један иди два прста воде, па се у ту воду наструже обичног сапуна толико, кодико се у њој раствори. Довољна је и она кодичина сапуиа Кџја се може растворити и у ладној води. У воду се замочи једна цев, кроз коју се устима дува у воду. Из воде ће избијати ваздушни меурићи и остајати на поврпшни. Но дошав иа површину они се неће разбити, и нестати пего ће остати неко време, и ако ми дувамо и даље, они ће се толико накупити , да ће се гомилати један ред нзнад другога, све до врха чаше. На тај начин може се издувати онодико меурића колико се оће. Над површином раствора имаћемо праву сдику ћелијчног ткања код биља; ту се врло лепо виде многи ћошкасти меурићи, већином од шест страна, но може их бити и од мање и од више страна. Ти су меурићи врдо разне ведичине а често се види међу онима већим и врло ситни, који пспуњују оне празнине, које би постале између опих већих. Сад ће гледаоци врло лако појмити како од округлих меурића морају постати ћошкаста тела, кад се међу собом додирују, као што је то случај п код ћелијчног ткања. Јер док меурићи продазе кроз раствор, док не изађу на новршину они су сасвим округли и кад изађе само један меур па површину раствора, његова је горња иовршина опет округла; кад их се више наређа један поред другога, онда видимо један низ шесто- иди вишестрапих ћедија, чије су све горње сдободне површине округле, а она места где се једни с другима додирују , та су сад равне површине. Кад се преко тог првог реда ћелија наслаже други онда и те горње површине нису више округле, него такође иљоште. Још очигледпије се може показати то, да кад се два округла меура додирују, онда та додирна места не могу остати округда него пљошта и на овај начии. Ваља замочити цев у раствор сапуна да се на њу мало раствора захватп па је изнети из чаше и на врху цеви издувати једну доптицу ; такву исту доптицу ваља издувати још на једној цеви, и те две лоптице једну с другом додирнути. Одма ће се видети, како та доднрна места не остају више округла ; као што су бида нре додира, него се обе округлине сноје у једну раван. Дуварн таквих куглица иди подигона дебеди су ^ до милпметра. Ако је прптисак једних меурова на друге свуда једнак, онда ће иостајати правилни шестострани но*) 1иа. Ка1иге Бр. 404. 1 881,