Просветни гласник

6 14

ИзВЕШТАЈИ изасланика о основним школам А за 18 80 — 8 1 год.

учитељима да се по њима управљају. И у будуће да се набављаЈу најпре оне нове књиге, које на основу одлуке Просветног Савета препоручи министарство. А да се књижннце наших основних школа не би растурале и штетиле, и да би се с њима свуда једнако руковало, — нужно би било набазити свакој школи по једцу потврђену књигу за списак књига, па да се она никад не мења. Колико је која књижница бројала, књига, види се из прилога С 2 . Учитељи каших основних школа у опште располажу са врло малим бројем учила, ма да се без ових не може ни замислити очигледност у настави, а без очигледности разумевање овога, што се учи. У свим се школама кубури; само где више, где мање. Учитељи, који разумевају свој посао и раде га с вољом, довијали су се и стварали учила за своје ученике из матерпјала, којим су располагали, а у колико је било природно могуће. Код њих је мање кубуре било; деца се бар нису мучила. Такових учитеља нема много. Већина поред све добре воље и лепе жеље није се могла готово ничему довити У школама таквих учитеља мучили су се и ученици и учитељи. Ми немамо, као што рекох мало час, довољно способних наставничких снага на одмет. Масу наших учитеља, бар у овом округу, чине учитељи обичне способности, који с вољом раде свој посао. Кад би овима пружили сва наставна средства, учинили би то, да би они поред ваљаних унутстава с већим знањем предавали а ми рачунали на сигурнији успех. Готово сви учитељи жалили су ми се да им ученици долазе у школу врло неуредио. То ми је дало повода да сумирам изостанке, а онда сам их у неколиким школама набројио толико, да је на једнога ученика иало по 80, 90, и преко 100 дана. Било је истина и болести, али ја нисам бројио у изостанке и дане боловања, већ само оне кад су ученици изостајали по , вољи својих родитеља. Највећу неуредност у овоме нашао сам у срезовима јошаничком и крушевачком. Најуредније су доходили у школу ученици из среза козничког. Приметио сам да у селске школе иду већином сиротна деца. Пеки од учитеља причаше ми, како кметови ослобађају многу имућнију без икаква узрока, а за то их нико не повлачи на одговор. Да те самовоље и неодговорности кметовске није, заиста би биле пуније школе : међуречка, рибничка, бањска, велућска, павличка. С елске ошитине обично ничим не помажу ни најсиромашније своје ученике, и ако су то дужне чинити по »закону устројства основних школа од II. Септем. 181)3. год«. Где су општинске власти тако разумеле закон, тамо су сиромашни ученици били без књига и других ђачких потреба преко целе године. Најмање сусе 2 И овај се прилог не штампа. у п

бринуле о сиротним ученицима ове школске општине: врњачка, велућска, наупарска, мајдевска и сталаћска. Пре него сам побројио све прилике, које су спречавале и прекидале нравилан ток рада по школама и задржавале поступно напредовање у настави, није ми било могуће казати у колико сам се послужио тачком а. упутства, коју сам напред само споменуо. Сад бих опет могао поновити, што сам већ на једном месту казао, да је овогодишњи рад учитељски куд и камо озбиљнији него других година и да је већина учитеља могла да доскочи свим сметњама, те заслужила да јој се оцене не дају с обзирима, него по заслузи. Уверен сам да би и она мањина, на којој сам применио поменуту тачку &., с неким изузетком постигла боље резултате, да су мало повољније прилике биле за њу. Па то ми је и дало повода да према њој — на основу закона и упутства о надзору — поступим блаже. У прилогу В примећено је према којим сам учитељима имао обзира. У колико сам се напред похвалио озбиљним радом бар већине наших учитеља, у толико ми сад теже пада што морам рећи, да сам готово у свакој другој школи наилазио и методу и обим наставе другачије. Управо сваки је наставник радио, како је знао и умео, као да је на свету само он наставник, као да нема и других школа близу његове. Значајно је да се у томе често разликују и сами некадањи питомци наше учител.ске школе. Те тако колико год има наставника, толико исто има начина у настави, и колико год има разлике у спреми наставничкој и правцима васпитања и образовања њихнога, толико је разнолика и маса знања, што се деци даје. Тешко је све те разлике испричати до ситница, јер бих онда морао о сваком наставнику говорити посебице. Ја мислим да ће довољно бити кад кажем, да у нашој основној школи има наставника: 1) Који су довољно снремни за наставнички посао, па га и раде разумно, с вољом и успехом. 2) Који истдна немају довољно сцреме, али својом добром вољом и трудом постигну често врло добре успехе, и 3) Који немају ни спреме ни воље и само су на штету основној настави. Пало ми је у очи да, где има више учитеља (у једном месту), који су сложни те раде договорно, та-мо је мање разноликости у настави. У такој прилици велику услугу настави чине одлични учитељи, који су свршили учитељску школу, јер је њихов утицај снажан. У том погледу школе : трстеничка, кожетинска и бруска далеко су одмакле испред школе крушевачке. У Крушевцу и не може учитељ, који је свршио учитељску школу, утицати на своје другове бар у неколикој мери, у каквој би се пожелело, с тога,' што ту има