Просветни гласник

• ИЗВЕШТАЈИ ИЗАСЛЛНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА ЗА 18 80—8 1 год.

много наставника (из разних школа: учитељске школе, богословије, више женске школе, гимназије, некаквога пансиона и основне школе), што их међу љима има и у годинама, у којима се већ не учи, и што ван њихнога кола у истом месту има јачих наставничких снага. Кад би се уобичајило да учитељи походе један другога за време рада. у школи, иосете њихове много би брже довеле наставу до једноликости, него сва упутства која се издају у тој намери. Ну најпречи лек за то, а и за побољшање иаставе у опште, био би, мислим ово: да се почешће приређују практична предавања из свију предмета, што се уче у основној школи, за све учитеље и то, ако је могуће, на више места у Србији. Тако би се чешће подгревало већ стечено знање и текло ново. Разуме се да би из тих предавања поцрпли највише користи они учитељи, који су бачени у иланине и кршеве, далеко од образованога света, као што је у овом округу Међуреч. Поједини наставни предмети предавани су овако: 1) Српски језик. — Читање је више механично, течно, него логично; естетичнога готово и нема. Тек мало је школа, у којима деца и не мисле о оном што читају. Најлепше се читало у рибничкој школи. Врсте речи често се мегаају. Најтеже се разликују придеви од прилога. Особне именице знају се, а остале врсте мешају се једна с другом. Збирне именице нико не зна. Падежа има 7, али глаголских облика нема свију. Термини се узимљу свакојаки, само не они, што су усвојени у вишим школама. Што се граматика наопако предаје, крив је неко од пређашњих ревизора, који је препоручивао стару граматику за основне школе, књигу без икакве садржине, а кривица је доста и до тога, што се једном не избаци та књига из списка књига за основне школе па се не замени другом, или бар препоручи друга, коју би учитељи могли разумети. Ја сам свима препоручивао да читају граматику од Ст. Новаковића, а деци није толико ни нужна ручна књига пошто се за њих не може да препоручи учење многих правила. Најбоље је граматика предавана у IV р. мушке крушевачке школе. У народном говору овога краја нема бугаризма али има старих и нешто неправилних облика и у неколико погрешних акцената. Такав је говор и у школи. Слушао сам где ученици и у читању изговарају облике погрешно. Само у школама најбољих учитеља навикнути су ученици да излажу своје мисли кратко, јасно и разговетно. Већина учитеља пашти се да то постигне. Најсмишљенији и најлепши гововор чуо сам у рибничкој школи. Писање је већином лепо, али преписивање доста погрешно. Томе је крива нека наопака метода, која допушта деци да преписују како хоће, само да се науче писати. Писмених вежбања нашао сам у Трнав-

615

цима, Рибнику, Трстенику, Кожетину, Брусу и Крушевцу, али је највише по овоме урађено у Трнавцима. Најразговетније пишу ученици у школама среза козничког. 2) Наука хришћанска. — Она се одмах од почетка почиње предавати као наука о вери и учи се просто на ггамет. Од ове погрешке сачували су се само одлични учитељи као што су : трстенички (учитељка II разреда мугаке школе и учитељи IV разреда), рибнички, бруски (старији), трнавски, кожетински и крушевачки (ПГ и IV разреда мушкегаколе) тим, што су у предавању употребљавали моралне приче из библије. У Мајдеву није учитељ преводио деци молитвице, а ученици сталаћски и врбнички нису знали ни на руско-словенском језику. Ако се предавање науке хришћанске не удеси тако да утиче на васпитање, онда би боље било у нижим разредима и не предавати је. 3) Рачун. — Благодарећи рачуницама Стеве Д. Поповића, данас се још у школама само старих, или неспремних и лењих учитеља уче правила и задаци, што не налазе никаку примену у животу. Већина дакле предаје рачун очигледно, стварно. Разлике има само у толико, у колико је који наставник више или мање разумео корист од те науке. И у овом се одликују вредни питомци учитељске школе. Дивно је било видети како готово сви ученици III и IV разреда школе трстеничке разрешавају усмено толико комиликоване примере, за које, кад би се тгнсмено рачунало, не би била довољна табла школска. Сви учитељи у срезу трстеничком, козничком и јошаничком као да су постигли најбољи успех из рачуна. Приметао сам да се у неким школама предавало у I разреду до 20 по рачуници Стеве Д. Поповића, у некима и преко 20; а у неколиким само до 10 према распореду. 4) Историја Срба. — Сриска историја предаје се по књижици, прописаној за тај предмет. Предмет је важан, а из њега слабо гато трајно остаје деци у иамети. Погрешка је у томе, гато се у предавању само ређају догађаји и личности без описивања, без разумевања. Године се веома гатеде, те се у неким школима не помињу ни код најважнијих догађаја. Боље и више, него у ручној кебизи дечијој, предавали су српску историју само неколики наставници. Најбоље је предавана у трстеничкој мушкој школи. Учи^ељ велућски није је пи започињао. 5) Историја опгата предаје се онако као и српска, а како за њу нема ручие књиге, остављено је учитељу да сам одабира гата ће предавати. Избор је често погрегаан и иекористан за основну наставу. Учитељи IV разреда крушевачког и трстеничког поклонили су већу пажњу историји словенских народа и добро израдили 78'