Просветни гласник

извЕШтаЈи шасланика о основним школама за 1880 — 81 год.

своје лекције. Само тешко је преписивати, те би ваљало спремити нарочиту ручну књигу. 6) Познавање домовине и света предаје се у опште непотпуно, гдешто и погрешно. У неколико школа знали су ученици само да опишу школу, да кажу кад почињу годишња времена и да поброје највеће реке и брда у свом округу. Учитељи: велућски, сталаћски и врбнички нису ни толико иредавали. Напротив учитељка II. разреда мушке трстеничке школе више је по овом предмету урадила, него што се распоредом тражи. 7) Земљопис. — Земљопис Србије предаје се по ручној књижици, у којој има погрешака. Учитељи, који за те погрешке не знају, предају као што је наштампано. У "—о школе још се учи (по старијем издању) да је Ниш у старој Србији и да у Србији има 1200000 становника. Највећа је погрешка у предавању оба земљописа, што се предмети, места, окрузи, земље ие уче у свези једно с другим, него се говори о свачем као засебној целини. Одличнији учитељи чували су се те погрешке. Поред тога они су чешће изводили своје ученике у поље и тамо их упознавали с првим појмовпма из земљописа. Најбоље је предаваи земљопис у трстеничкој мушкој школи (методом синтетичном). Ваљало би што пре прерадмти земљопис Србије и израдити све потребне мапе за основне школе а од свију најпре мапу Србије ■ и балканског полуострва. 8) Познавање природе. — За предавање природних наука у основним школама ми имамо најмање наставних средстава и немамо никакве ручне књиге. Поред тога тим је наукама одређен врло кратак рок за учење и стављене су у разред, који је прилично оптерећен предметима, те се немају кад ни предавати као што ваља. Из тих узрока познавање природе у пашим основним школама предаје се већином недовољно а у гдекоЈим школама сведено је на просто ређање класа. Једном речи овај се предмет предаје у нас најслабије. Способнији наставпици праве изузетак, јер га они обрађују врло добро и предају са успехом, него њих је мало. Код неких из овога кола наставничког виђао сам збирчице минерала, а на једном месту још и инсеката, амФибија и хербаријум. Све су то они с ученицима покупили и уредили. Пајбоље је предавано познавање природе у трстеничкој мушкој школи, за тим у Трнавцима у Врусу и Крушснцу. 9) Црквено-словенском језику иоклања се у опште најмање пажње. Поред тога читанчица је пуна погрешака, које учитељи нису у стању поправити. Неке школе као и да немају овога предмета у распореду. 10) Женски рад рађен је у свим женским шко. лама по распореду. Радови, за које су потребне веће алатке, мало су рађени у школама где има иовише ученица а учионице су мале. За такове нослове ваља

имати нарочиту собу са особитим намештајем, јер се у скамијама не могу да раде. 11) Телесно вежбање предавано је по упутству у свим школама, мушким и женским, само у врбничк ој није ништа. Млађи наставници постигли су у овоме врло добре успехе. 12; Црквено певање предавано је такође по распореду у свим мушким школама. У гдекојим школама певане су и народне и патриотске песме. Штета само што се све пева без осећања, невешто и погрешно. На крају овога прегледа имам да додамјош и то — што нисам код сваког предмета напоменуо — да се у свим школама опажају најбољи успеси из читања и писања, рачуна, историје, земљоииса и науке хришћанске, са малим изузетцима. Разуме се да је у школама најбољих учитеља одличан успех у свему, али тек претегну: рачун, природне науке, земљопис и историја. Из свега, што сам довде казао о настави у опгнте и о наставним предметима посебице, и што сам приметио приликом ревизије а нисам овде споменуо, изводим ово: Данашњи наставни материјал у нашим основним школама непотпун је, једностран, недовољан, не саставља целину. Са овим хоћу да речем то, да у њему нема свију наставних предмета, потребних за основно образовање. Са свим је кратко време за које се свршава основно васпитање и образовање, те је наставни материјал доста утрпан а лоше размештен. За то сви наставници удешавају све, што раде, најпре за пспит, па тек онда и за примену у животу, ако им остапе времена. Онолико колико је наставног материјала прописано, то већина наставника употребљава некорисно, невешто. У деце се не буди интерес према науци, не развија воља и потреба за саморадњу и мало скреће пажња на васпитање. Иначе се нредаје доста, и деца науче много, али све за време, од испита до испита. За то се мало ко и користи оним знањима, што се тамо предају. Жалосна је то корист, кад нашој омладини после 3 — 4 године, пошто сврши основну школу, остане од свију наука цигла писменост (читање, писање, рачунање). Писменост је само средство, пут који може одвести образовању, а није то исто што и образовање. II тако наша основна школа, овака каква је данас, не може да послужи као самостална чињеница васпитању и образовању народном, и њен утицај није јак, трајан и плодан да чини велику разлику измећу онога : кој а је учио, и онога који није. А за све ово нису толико криви наставници, колико »устројство« саме школе. Само у неколпко школа нисам затекао повереннке, те сам их морао чекати од прилике по један час. Иначе су свуда мене чекали.