Просветни гласник

624

о позоришној каси, већ да иоклони довољну цажњу и репертоару, и нозорници, и васпитавању чланова — представљача, дакле, после толико гладних, ући ће у еру година родних, без којих нема нормалнога развитка, нема напретка. Кад би се државна потпора од 29.301, подигла на 41.301 динар, онда би се, ради чувања добро повучених сталних граница у буџету расхода, могла одредити стална стража (контрола) од нагаих признатих Финансијера, којој би управитељ на крају свакога месеца подносио рачуне о свеиу што је потрошио и за даљи месец добио дозволу за издатке веће од најобичнијих, текућих, па тек у случају разнога тумачења од једне и друге стране

изнео би се спор на решење господина министра просвете. С увећаном потпором управа би се потрудила да истом сад, после толико година позоришнога опстанка, поклони довољну нажњу и развитку наше драмске књижевности; већ за идућу годину расписала би прво једну, а доцније две повеће награде за оригиналне драме из садашњости и прошлости нашега народа, а међу тим би одредила и хонорар једном од етаријих и признатих писаца, којем су добро познати захтеви модерне позорнице, те да све наше старије историјске драме тако цоправи, обнови и инсценира, да се, с много већим од досадашњега успеха, могу приказивати на нашој позорници.

Реформе средње-школске наставе у Француској

Питања о реФормама средњих и ооновних школа одавна су на дневном реду у Француској. Французи се из све снаге труде да у том погледу накнаде што је досад издангубљено. У том свом раду иду врло смотреао напред, водећи рачуна како су ова илн она питања- школска расправљена на другом месгу, нарочито у Немачкој. Како земља располаже многим научним снагама, то и сва питања која се тичу школе и школске наставе претресају се непрекидно и врло живо по многим школским листовима и другим научним часописима. Поборници овог или оног погледа на школу и њену задаћу воде жесгок бој с браниоцима других начела. Нарочито питања о наставном илану за гимназије, а посебице још питања о класичком образовању, претресана су доста дуго, занимљиво и поучно. Како су и у нас сада та питања на дневном реду, почем после свршеног распореда предмета по разредима и часовима утврћеног од стране Главног Збора Главног Просветног Савета долази израда ирограма из свију одређених наставних предмета, то неће бити с горег да видимо како су та питања расправљена и на другом месту. Истина Француски лицеји и колежи друкчије су урећени но наше и друге гимназије у Јевропи; али питања наставног плана досга су слична са

свима питањима те врсте, и ми их износимо читаоцима овог листа, јер нам се чини да ће сваки у овој расправи наћи врло разложпих и практичиих ногледа о задаћи школа као што су гимназије. Чланак је овај написао Едмунд ДрајфусБризак, уредник једног школеког листа Француског, који врло добро познаје уређење како Француских тако и немачких средњих школа. 1. Стање средње-школске наставе у Француској није ни из далека налик на стање у коме се данас налазе ередње школе по толиким другим великим земљама у Јевропи. Ваконом од 1850. год. уетановљена је у Француској слободна настава без икаквих скоро граница. И једино се томе закону има приписати, што се на све етране почеше подизати школе, од којих у некима управљаху световни људи , но млого већи број научних завода беше у рукама овог или оног братства, а нарочито у рукама језуита и с некима од њих једва се и сама држава могаше утркивати. Истину говорећи мора ее признати, да није било готово никакве разлике између метода по којима се предавала наетава у језуитеким заводима и у школама које је држава имала у својим рукама, јер оенов цело-