Просветни гласник

РЕФОРМЕ СРЕДЊЕ-ШКОЛСКЕ НАСТАВЕ У ФРАНЦУСКОЈ

625

купне литерарне наставе чинио је латински и грчки језик, и уз то нешто мало знања из историје и математике и површно иознавање којег живог језика. Овако је стање било и за све време другога царства (Наполеона III) и поред свих напрезања ондагањег министра просвете, Дирија, не може се рећи, да су се изкеле какве значајне и озбиљне измене у наставноме плану. Али мисао да су ре®орме у настави потребне, нагала је доста речитих бранилаца и тумача. (Од најодличнијих писаца тога доба треба да споменемо само Боеира, великога поборника за слободу учења, и да епоменемо Л.апрада, који је у својој прослављеној књизи: „ Убиствено васаитање" изнео тако лепих и племенитих мисли, и ако је иначе остао веран традицијама римокатоличким). Године 1870., када они страховити догађаји задесише Француски народ, мораде се онгата пажња сврнути и на мане које бејаху у Француској јавној настави. Толики писци од дара и способности почегае износити до ситница, у новинама и часописима, како је уређена средње-школска настава у Немачкој и какве су шетоде тамо по гимназијама заведене за изучавање језика и старих класика. Бреал, у својој књизи под насловом: „Шеколико речи о јавној настави у Француској", обратио је као филолог своју пажњу на изучавање језика и на методе по којима би се најзгодније могли предавати. Бутми, из политичких разлога, и као патриота, заузет мигаљу како ће се у Француској ваепоставити глава народна старагае се много више за опште образовање цвета омладинског но за масу питомаца по француским лицејииа. У то време обрати се и Жил Оимон, ондашњи министар цросвете, сгарешинама лицејским са својим чувеним расписом од 15. Септембра 3872 г., у к«ме је изнео у клици сву данагању ре®орму и коју је он доцније , пошто је дао оставку, развио у својој књизи под насловом: „0 реформама средњешколске наставе". Жил Симон удари прво на латинске стихове предлажући да се смањи број часова писменим радовима на латинском језику но гаколама. Може се допустити да је ова реФорма била прерана, ако ни с које друге стране, а оно једино с те, што

људи још нису принремљени били за ове новости. План Жил -Симонов пропаде, јер се појави жесток отпор, коме се приаружише толики одлични чланови с учиверзитета. Но овај покушај покренуо је толике да о овом питању мисле и осгавио је јак утицај којк се и данас опажа. И доиста од тог доба много се шта измени и про®есори универзитетски подигоше свој глас и и показаше да они не деле сва она страховања и скрупуле које су њихови стари имали. Жил Симон разложито је рекао у свом распису : ,ја бих рад био, кад би то могло бити, да ми се свака реФорма иште од стране оних људи који су нровели цео свој живот у размишљању о настави и који су је практиковали; да реФорме произлазе из општега искуства, а не да их прописује воља само једног човека". Кад је Жил Фери дошао на министарску столицу, он је прихватио ову мисао свога претходеика. Први корак који је учинио, био му је тај, да удеси да универзитет, што се боље и очитије може, учествује у послу који је он припремао. И тако су постала она два предлога о уређењу главног просветног савета и о академијским саветима који су после утврђени законом од 15. Фебруара 1880. године. По новом закону у!)Огае у главни просветни савет, који састављаше 60 чланова, поред про®есора разних Факултета, лицеја, учитељске школе и випшх средњих гакола, јога и предсгавници изабрани од суплената лицејских (гимназијских), на и сами посланици изабрани од учитеља основних гакола, а искључени беху из еавета владике и представници разних вероисповести, као и чланови државног савета и касационог суда, који су Фигурисали у старом савету. Узлед измена које се учинигае у саставу савета уђе у главни просветни савет јога пет чланова института Француског \) По закону од 15. Фебруара 1880. год. заведогае се у исго време академијски савети и уведе се изборни начин дпјући приетупа проФееорима разних Факултета, лицеја и гимназија (колежа). ') Инотитут је целокупна академија наука у Француској (у Паризу).