Просветни гласник

РЕФОРМЕ СРЕДЊЕ-ШКОЛСКЕ НАСТАВЕ У ФРАНЦУСКОЈ

627

једне периоде у другу, т. ј. из другог разреда у трећи, нити 13 петог у шеети, докле не положи довољан прелазни испит. Просветни савот малоје пореметио симетрију овог плана одлучивши да се грчки језик отпочиње у петом разреду Да бисмо боље ухватили рачун, како су по новом плану распоређени наставни предмети, довољно ће бити да у једној таблици изнесемо број часова одређених недељно за учење разних наставних предмета, а ту ћемо уврсгити и Философију. Ево те таблице: За Француски језик и философију . 5 7 часова

„ латински « . . 39 „ „ грчки „ . . 21 час „ немачки или енглески 30 часова „ историју и земљонис 36 „ „ науке 40 „ „ цртање . . . , 20 „

свега . . 243 часа. Као што се из овога види, класички језици скупа не заузимљу више од једне четвртине целокупног времена одређеног за гимназијску наставу. Еад се пак узме на ум, да се матерњи језик не учи само у школи већ и у кући и од сваке руке у разним приликама, онда је дозвољено извести закључак, да је вастави из матерњег језика дато у овом програму одличније место но класичким језицима и да је одређени број часова предавања довољан и предовољан. Исто тако страни језици, немачки или енглески, изучаваће се у школи скоро тако исто као и латински, а више но грчки. 40 часова на науке (природне и математичке) такође је знатна циФра. Из овог прегледа види се, да је класичка настава сурвана са свог престола, да је настава из матерњег језика главна и у зачељу; после ње долазе науке, а живи језици заузимају скоро онако исто место као и класички језици. Овај резултат пашће нам јога више у очи , ако упоредимо овај француски програм с програмима немачких гимназија, у којима је за време од девет година учења одређено : 20 часова недељно на немачки, 86 „ „ „ латински, 42 часа „ „ грчки,

17 часова недељно за Француски, 38 „ „ науке, 25 ;; „ „ историју и земљопис. То значи, да је у немачким програмима на латински и грчки језик заједно одре1)ено нешто мало више од половине целокупног броја часова предавања. И у аустријским програмима, који нису баш издашни према класичким језицима као што су немачки програми, опет је нееразмерно више дато времена на то но у француском наставном плану. Ево како тамо стоји : Од 190 часова одрећена су 73 часа на класичке језике, 45 часа су дата наукама, 29 чаеова остављено је историји и земљопису, и 25 часова само остало је за немачки језик. Ако посмотримо сваку периоду за се, наћи ћемо овај преглед, који ће нам тачније ноказати, какво ће место од сад заузимати сваки наетавни нредмет у разном добу гимназијског школовања:

наставни предмети

прва периода

друга периода

тређа периода

Француски

Датински

—

Грчки

—

Живи језици

Иеторија и земљопие.

Науке

Дртање

К овоме додајемо, да је у најстаријем разреду, у философији , од 24 часа, колико их има у том разреду, 8 одређено на философију, 3 на науке, 3 часа на иеторију, 1 чае на објашњавање текстова класичних, 1 час на живе језике, и 2 часа за цртање.