Просветни гласник

628

РЕФОРМЕ СРЕДЊЕ-ШКОЛСКЕ НАСТЛВЕ У ФРАНЦУСКОЈ

Као што се види, свуда је у овом склопу жртвован грчгси језик. Браниоди овог јеаика морају се удружити и подићи & свој глас противу тога заједно с другатвои које се образовало у Француској да ободрава младиће на изучавање грчких штудија. У једној представди коју је ово друштво управило главном просветном савету, примећава се са свим умесно, да је изучавање грчког језика драгоцено средство за умно образовање, да тај језик располаже богатством облика, гипкошћу синтактичном, моћном логиком, Финоћом и простотом у исказивању које утврћује аналитички дух у утеника и негује деликатна осећања стила; друштво вели даље, ако се хоће да ово изучавање донесе свог рода, треба да се предаје упоредо с латинским језиком, а ко га одлаже до петог или гаестог разреда, тај осуђује тај језик на смрт од које нема лека, јер су почеци у сваком језику дугачки и морају изгледати досадни сваком ученику у толико вигае гато му је његов литерарни укус пробуђен другим предметима које изучава у свом разреду. Ове примедбе о грчком језику са свим су умесне, као што би биле умесне и за сваки други језик; али — чини нам се — питање је рћаво стављено. Није овде реч о томе, хоће ли се од грчког језика учити мање него што треба, него је питање, је ли та настава тако важна да мора заузети знатно место у програму који је и онако јако оптерећен. Писац ових редака диви се грчком језику може бити више но ико; он је пљескао Фистелу Куланжу, кад је овај онима који су га иитали: шта ће грчки језик, одговорио: „Грчки језик учи човека да правилно мисли и да говори нросто." Грчки је језик бољи од латинског, то се мора признати, али грчки језик

нема за наше јевропско образовање оне важности коју има латински језик. Латински је језик не само језик свемоћне цркве римокатоличке, него је дуго време био оншти језик свију научњака, па шта више и политички језик. Напустити изучавање латинског језика, значило би укратити свету да чита у оригикалу највеће мислиоце последњих векова: Бакона, Лајбница, Спинозу и толике друге историчаре, критичаре и Филосове. Ако хоћемо истину да говоримо, латински је језик био, све до почетка овог века, живи језик. А може ли се то исто рећи за грчки ? Па онда колико ђака зна тај језик кад изиђе из школе, и оно време гато га утроше на изучавање тог језика није ли скоро узалуд страћено време ? По нагаем мигаљењу, овај је разлог био који је по одавна створио у јавном мњењу струју противну изучавању грчког језика по гимназијама и који је одлучио и минисгра и савет у ономе гато су предложили и доконали. Треба се склонити па допустити, да од грчког језика не треба учити вигае но само онолико колико треба онима који ће, доцније, дубље моћи пронићи у тај језик, а да их у томе не задржава незнање првих основа тога језика. Довољно ће бити, ако већи број ученика дође до тога да оцене у некој мери, кавав геније веје у грчком језику, упознавгаи се с оним из етимологије што ће им бити од користи за матерњијезик, аузор-дела из грчке литературе нека читају у ваљании преводима, у којима није оскудице (на Француском језику). Помицање наставе грчког језика и одређујући јој скромно место у гимназијској настави, није никаква новосг, већ је само признање онога гато је морало по одавнобити. (Свршиће се).

јн: -у :н .а. :х :р о :н: к .а.

XII Норденшилдова пЈ говања на северни пол У последње време много је рађено да се земљина површина што боље испита и проучи; врло много путника ишло је у разне крајеве наше земље, да тамошње пределе испитају и опишу. Путовали су и у оне пределе у којима су људи настањени као и у оне где

људи не живе. У ова последња путовања сиадају и путовања на северни пол, у којима су људи ставили себи у задатак да што даље продру иа север, ма да је то спречеио многим тешкоћама а нарочито мразом. Јер чим путници мало даље оду на север, већ више не могу да путују на лађама , него се сад отварају ледени глечери преко којих је врло тешко путовати.