Просветни гласник

630

Н А У Ч Н А

X Р О Н II К А

експедиција у пређашње зимње пристаниште у Оленеку, после чега њен заповедник лајтнант Прончичев, усљед јаког напрезања умре. После неколико дана умре и његова млада жена, која је све тешкоће и неиријатности тога пута заједно с њим искусила. Иошто ту проведу страшну зиму у подземним колебама они што су остали живи врате се идућег лета у реку Лену. У лето године 1739 и по други пут крене се једна експедиција под командом лајтнанта Шаритона Лаитева од реке Лене да обиђе полуострво Тајмир, те да се састане са оном експедицијом која је ишла од реке Оба према нстоку. Првога лета стигне до 76 степена и 47 минута, одакле се видела напред земља са високим бреговима према северо западу, но како је било доцне да се даље путује; то проведу зиму у заливу Чатанџи. Идућег лета лед разбије лађу те тако њечи путници бише принуђени да се преко леда врате натраг у прошли зимњи стан. Са ванредном издржљивошћу, лајтнант Лаптев настави са својим крманошем Чемоксином и геодетом Чекином идућег иролећа своја испитивања и то на саоницама које су вукли северни пси. Они доспеше тако до тајмирског залива па обиђоше његову обалу пошав према истоку но не могаше доспети до крајњег врха Тајмирског двогубог полуострва. У јесен године 17 41 дођоше сви у Јенисеј. Идуће године покуша опет и Чемоксин допре на саогтицама до предгорја Фађејевог откривеног 173 9 но северни врх његов не могаше опловити. Од тог доба само је Мидендорф године 1813 достигао обале тајмирског залива; но даље није могао продрети Често пута су и Шведи слали своје окспедиције на север но од свију шведских похода ни једно човечије око није угледало предгорје Чељускиново т. ј. северо-источни врх старога света. Прва експеднција, која је пошла из реке Лене на исток према Беринговој мореузинн није отишла далеко. Још у првој зими поразбољевају се мрнари од скорбута и од [)2 човека осташе само њих 9 у животу, од којих већина умре у путу враћајући се у Јакуцк. Године 1736 под управом лајтнанта Лантева послаше други поход, па се и овај идућег лета врати без икаквог успеха. Кад је Лаптев и после овога пошао опет испало му је за руком да допре првог лета до Индигирке а другог до Колиме; но сви његови покушаји да још даље продре на исток осташе без успеха. Кад виде Лаптев да су му сви покушаји, да оплови источни врх Азије, узалудни, онда се он преко нижњег Колима врати у Анадир. Још пре тих научних експедиција више пута су покушавали Козаци, трговци и ћурчије да од Лене и Колиме даље продру на исток. Међу свима њима највећма се одликује један Козак по имену Семен Дешњев. Он је био одређен да путује као заступник

владе са једним друштвом трговаца и ћурчија који надајући се на добит у години 16 47 пођоше на лађама из Колиме, да траже Анадир за који се онда само знало да утиче у ледено море. Због великих гомила леда та се експедиција врати натраг још исте годиие не свршив ништа. Одма идуће године покушај се ионови. Спремљено је било 7 лађа од којих одма у почетку путовања пропадогце четири. Друте две пропадоше доцније а њихово људство које помре од скорбута, а које помлатигне Чукчи. Међу тим Дешњеву испадне за руком да приспе у Берингову мореузину и даоплови источно предгорије. После дугог крстарења са својом лађом оснује источно од Анадира прву руску насеобину. Њему припада заслуга гнто је нронашао источни врх Азије. Осим Дешњеву ником више није испало за руком да оплови Чукчанску зе.мљу или северо источни део Азије па ни самом Берингу, по коме се погрешно прозвала 1728 године она мореузипа гпто дели Америку од Азије. Исто тако ни Кук у години 1778, па ни Билинг у години 1787 не могоше дотле допрети. 0 оним острвима што леже на северу од Јане и која се данас зову »Ново-сибирска« острва постоје многе приче међу тамошњим становницима. Готово ни један козак нити »промишљеник« није се вратио натраг док није достиго до њих , међу тим у ствари враћаху се сви празних руку или са врло сумњивим подацима. Тек године 1773 један руски трговац по имену Лехов откри по њему названо »Котелно острово« и то највеће из целе Ново Сибирске групе. Године 1805 нађе Сеников Фађејево острово које се налази источно од Котелног, а 1809 Хеденстрем открије остала острова Нове Сибирије. Овај је, заједно са многим искусним геодедетима и козацима међу којима је најзнатнији Пшеницин, испитао године 1809 до 1811 на саонинама целу групу тих острова. Ова група стече велики значај од грдних количина фосилних слонових костију које се ту налазе наслагане и рад којих сваке године многи трговци руски и дан данас путују у те северне ^ределе, те их одапде износе, па после растурају по целој Европи Међу становницима источног дела Сибирске обале од више векова постоји неко старо предање о некој великој земљи, која лежи према северу но не баш здраво далеко. Чукчи тврде, да се та земља, кад су дани ведри може и видети са предгорја Јаканског. Шта више они причају да се отуда доселило читаво једно племе. Подстакнута толиким зпачајем оних предела, и сигурном надом да има још других слободних земаља, пошље руска влада два добро образована ОФицира марине лајтнанта Анжуа и лајтнанта Врангела да испитају од год. 1820 до 1824 цео нови предео од Лене