Просветни гласник

91*

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТЛЈИ ДИ1ЕКТОРА 75 1

7. Не може се спорити повољан утицај Христове науке на морад ученика; ади се не може ни тврдити, да резудтати тога утицаја одговарају оном очекивању, коме је предавање те науке намељеио. Ведики је узрок у спољним придикама, које тако рећи очигдедном наставом утичу на ученике и тиме парадишу шкодску морадиу наставу. Врдо ведики је узрок и у самим наставним предметима. Они оваки каки су, никада не могу да извојују себи победу над спољпим придикама, које тако јако утичу на децу. Докде Катихизис на овакав начин буде издагао истине Христове науке, дотле ће нам веома слабе корисги доносити, јер ће бити веразумљив деци. Еатихизпс је пун таких одредаба, које, сем тога, што су излишне својом садржином (бар за средње заводе), писане су таким језиком и слогом, да их ни одраслији не би разумеди, а то ди деца од 12 година. Место свију тих одредаба, у које је уоквирена Христова наука и које тако убитачно притискују моћ размишљања дечијег, ваљало би увести приче и то из живота, па њима оденути морал хришћански. Такав морал, који би у свима причама излазио као победидац, морад, који би деца разумела, такав би морад деца и усвојила. Место апстрактних нојмова и мрачних деФиниција, ваља се и овде посдужити путем убеђивања. 8. Највећа је тегоба српском језику сама околина Популација ове околине састављена је изразних едемената , који су рђаво утицади на наш језик. Еод иас су многи облици српског језика нестали. Шестог падежа готово већ и нема ; њега је замеиио четврти; а значење преддога такође је поремећено , тако ће предлози у, на, вечито управљати четвртим, преддог с такође четвртим и скоро ни једног нема који би имао своје право значење. Акцентуација је до зла Бога рћава. Година би дана ваљда мадо било само да се та страна језика разуме. Иомогло би се много, кад би сеуосновној школи обратила што већа иажња читању. Ту би врло згодно дошло декламовање. Место готових обдика што их деца онако тешко уче , много би боље бидо увести пеколико часова декдамовлња, на ко.јима би учитељ навикавао децу што правилпијем изговарању речи. За ту цељ не би било згорег штампати у декдаматору некодико песама са пригдасицама, јер има учитеља, ко.јимаје акцентирање речи такође тешк? ствар. Такав би декламатор ваљао само учитељу и он би по њему исправљао дечије погрешке. За ове крајеве ваљало би и у средњим заводима повећати број часова, тако, како би наставник имао више времена за практичну страну језика, јер је утицај околине тако силан . да и најбољи ђак , коме су правила .језпка позната, чини у говору врло крупне ногрешке.

9. Успех је из Рачунице разноврстан , а томе је узрок шаренило снреме, са којом су депа ушла у завод. Деца, која су још у основној школи упућивана на усмено рачунање, многолакше вршеразне рачунке комбинациЈе и на табди; она нак, која су тај посао механичким путем радила , веома су назадна. Деца су у овој годипи много издангубила због бодести наставника , а садањи наставник није од скора, те не може најподробнији извештај поднети. Све што би се по његовом мишљењу ваљало да уради у прилог бољег успеха, то је: да се у основној школи што већа пажња покдони усменом рачунању. У средњем заводу ваљадо би деци избити књигу из руку, већ с њима решавати усмене задатке па их после бележити у књижицу, заједно са пугевима, којима се дошло до траженог резултата. Моћ мишљења на тај начин радида би више а тако опет добивено знање бидо би чвршће. 10. При предавању Земљописа, наставник се сдужио „мапама Сидовим." Ради бољег знања и дужег памћења онога , што су деца. учиди , наставник их је упућивао цртању карата појединих земаља; а ради бољег објашњења онога , што се у шкоди не види, наставник их је једанпут извео под ведро небо. У овоме заводу није бидо учитеља за краснопис и цртан.е; ади се из задатака видело , да ученпци имају воље за те вештине. Наставнички савет мисли, да је број часова у оба разреда умерен и да не превазндази дечију снагу. За предмете озбиљније и теже, наставнички савет обично бира доба дана , када су деца најведрија, а то су први часова јутра. 11. Један је наставник осуствовао месец дана због болестп. Његове часове нико није заступао, јер не беше више од једнога предавача. 12. Ученици се не испитују свакога часа већ кад се какав одељак предмета сврши; а сваки ученик добија у два месеца оцену. 13. Према броју ученика и испит траје увек толико, колико је потребно , да се нраво знање ђака оцени ; нико мање није говорио од 10 минута. 14. Било је изостанака од школе и цркве; а задоцњења врло мадо. Изостанци од школе чињени су највише због бодести или сиротиње. 15. Кодико је свега ученика кажњено одлуком наставничког савета, то не знам, јер мој нретходник није водио казнену књигу; за време моје кажњен је само један, што се је тукао и свађао с једним другом својим. Најчешће су наставници казнили своје ученике опоменом, стајањем и кдечањем. 16. Озбиљнпјпх сдучајева неносдушностп код 1,ака нпје било.