Просветни гласник

Г0ДИШ1БИ ИЗВЕШТЛЈИ ДИРЕКТОРА И УЗРОЦИ КЛИМЕ

752

17. Стање је кабинета веома скромно и све што се има добввено је из мивистаретва иросвете. Књижннца је нрема. другим гимназијским реадкама доста добра; она броји на 157 дела, и заступљена је приличним бројем признатих аутора сувремене Филолошке и природне науке. За ово своје стање има баагода рити министарству просвете и општпни параћинској, која је сва дела иок, Т. .Товановнћа купила. Шкодска

је зграда за два разреда добра и намирује прописпе захтеве. Бр. 144. 14. Августа 1881 у Параћину Заступник директора предавач, Михаило А. ПоповиК.

ТЗРОЦИ КЛИМЕ

Климатеке околности владају биљним и жквотињским светом. Средња температура, подела топлоте, број кишних и снежних дана, количина влаге и кишног талога и т. д. — јесу најважнији чиниоци, који проузрокују разноликост органских облика и владају њиховом геогра®скои ноделом. Тропска Америка има кише у изобиљу, отуд њојзи бујна вегетација и оне непроходне шуме, каквих у Европи нема; у Аустралији и пространим пустињама Азије и АФрике удружиле су се противности у загревању земљишта са необично еувом атмосФером, и с тога ту видимо у место зелених шума нантих неко дрвенаето биље са еувим и бледим линЉем: Човек је још на најнижем ступњу образовања евог приметио велики уплив сунчане светлости и топлоте на све што живи; с тога је сунце и било увек предмет обожавања. И заиста су досадашња научна испитивања показала, да је сунце најобилнији извор не само светлости и топлоте, него и сваког механичног покрета на земљи. Топлота што покреће локомотиву, топлота која се производи контракцијом мишића, топлота која нас греје на огњишту или нас мори у грозници, светлост која нам светли у свећи, снага што покреће воденицу — све еу то делови топлотног кретања, које се некад преотело сунцу ; на свакој тачци , где се смањава или престаје механичко кретање, производи се сунчана топлота. Да видимо, како сунце греје нашу земљу; какву улогу игра при том ваздух , и како се подела. топлоте мења разним узроцима као: геогра®ском пшрином, узвишењем над огледалом морским, поде-

лом воде и копна, атмоеФерским и океанеким етрујама и т. д. Сунце нам шаље разне зраке, којп се разликују бројем трептања као нижи и виши гласови. Као гато уво може да чује ограничен ред звукова, тако исто и око може да спази таласе онредељене дужине. Само неку врсту вигаих топлотних гласова, — ако смемо тако рећи — осећамо не само као топлоту, него их видимо као светлост; најнижи нису видљиви, али се могу осетити као топлота. Ове можемо назвати мрачним, а оне светлим топлотним зрацима. Тела, која су прозрачна за једну врсгу ових зракова , не морају пропуштати и друге. Тако на пр. стакло прозрачно је за светле, али не пропушта мрачне зраке, него их упија и тиме се загрева. Чист и сув ваздух пропушта и једне и друге зраке, и зато ће сунчана топлота лако проћи кроз горње слојеве атмосФереке, где је ваздух чиет и сув. Али у нижим слојевима , у којима увек има — мање или више — водене паре, није атмосФера тако прозрачна за топле зраке. Ови ће слојеви упити неки мали део сунчане топлоте, а остали пропустиће је да падне на земљу. Кад помислимо, да ће се тај мали део сунчане топлоте, што је заосгао у ваздуху, разредити у ваздушном етубу, којег је висина од прилике 10 геогр. миља, онда ће нам бити јасно, зашто се температура ваздуха усљед непосредне сунчане топлоте неприметно повисује* Кад се земља загреје, онда издаје своју топлоту околини; али пошто сад топлота долази са извора ниске температуре, а међу тим се прикупило више водене паре у атмосФери, она неће моћи продрети кроз ваздух , него ће се задржати у њему. Из