Просветни гласник

Л и М Е

У Батавији (само 6° јужно од екватора) мења се дневна темнература за 5—7 стен.; а у једнобразним пустишама а®риканским врућина је несносна, док ноћу вода чесго мрзне. Пријатнијим летом и благом зимом одликује се океанска клима, тако да разлика између најтонлијег и најхладнијег месеца није велика. Изме1)Т свију земаља једне и исте геогр. ширине Европа има најзгоднију темнературу. Њена је морска линија јако испрекидана и приморје сразмерно веће но и у којег другог континента. Овај велики додир са морем чини те су лета у онште топла, а зиме благе. Споменуо сам, да ваздушне и океанске струје јако утичу на климат. У северном умереном појасу дува југозападни и североисточни ветар. Први долази са екватора и даје југу европском велику врућину. Неносредном упливу југозападног ветра изложене су занадне обале, и отуд долази да су оне тоилије но исгочне. Сем тога ублажава европску климу атлантски ток — Голф Стрем — који постаје у мехиканском заливу. Топлота сунчаних зрака производи струје пшрењем воде , којој се топли делови дижу на нокргаину , а хладни спуштају доле на њихово место. На ове струје упливише дневно обртање земље као и на атмос®ерске струје, и даје им југоисточан правац. И тако Голф Стрем, чим се простре по површини атланског океана у вишим ширинама, предаје ваздуху топлоту, коју је донео из жарког појаса ; а ова топлота, ношена југозападним ветром у заиадни део европског континента, диже средњу годишњу температуру за неколико степена. Голф Стрем потискује границу ноларног леда далеко изнад северне Европе. 8аМпе је између 65 и 70 степена нагаао средњу температуру атлантика 4,5°, док је на европском континенту средња температура у истој ширини пала већ испод тачке мрзнења. У југу азијском нема тако великих пустиња, као што је Вахара, а море се не загрева тако јако као земља; сем тога сузбијају високе планине оне атмосФерске струје, које би тронску топлоту могле унети у средњу и северну Азију; тако је ова изложена само хладном североисточном ветру. Овде иаља споменути чудну појаву, да су —

особито зими — западне обале континената топлије но источне. Тако показује западна Еврона вигау тем.чературу но источна обала северне Америке; западна обала Америке вигау температуру но источна. Ова је разлика тим мања, гато идемо ближе екватору. Под 60° северне гаирине налазимо ове температуре: западна Европа 0", источна Азија — 20°, западна Америка —10°, источна Америка — 20°. Чина има у истој гаирини као Нануљ температуру Шпицбергена (северна гаирина 77°) и као западна обала Америке под 60. степеном , а то је — 10°. На источној обали северне Америке налази се ова температура већ под 42. степеном. У Напуљу је летња температура 24°, а зимња 10°; Нови Јорк, под истим степеном, има лети 21,5о, а зими —1°. Ова се разлика често приписује Голф Стрему; но и ако је ван свак сумње , да Голф Стрем повисује температуру Исланда и Норвешке, ипак је чудновато да он у истој геограФСкој ширини диже температуру средње Европе више но температуру Америке, кад му је на пр. Нови Јорк ближе него Напуљ. Главни узрок овој појави лежи у атмосФерским струјама. Посматрања за потоњих двадесет година показала су, да су сви јачи ветрови торнадоси (вијори), који се крећу око несталне осовине с пречником од сто до сто педесет миља ; осовина се креће кривом стазом с поступном брзином од двадесет до двадесет и пет миља у сату, и покрети бивају у противним правцима на противним хемиСФерама. Њихов је правац на северној хемисФери Југ-Исток-Север-Запад-Југ, а на јужној обратно. Ови се ваздушни колути крећу зими поглавито на мору. Због дневног обртања земље кр.ће се осовина над 30-им степеном у с-евероисточном правцу. Ако је оса колута у атлантику, онда ће у источној Америци дувати северни, а у западној Европи јужни ветар; први је хладан, а други доноси загрејан ваздух. По Хановом посматрању долази на западну Европу 50 процената јужног а 23°| 0 северног ветра; на источну Америку 50°| о севера и 24° 0 југа. Западна Америка добија 43°/ 0 југа и 26°/ о севера; источна Азија 53°/ 0 севера и 17 југа. Лети се сузбија север са источне обале, јер се копно јако загреје и ваздух се над њим пење у вис, тако да се осо-