Просветни гласник
У 3 Р О Ц И К .1 II М Е
разлика између дневне и ноћне температуре већа на екватору него на другим местима. Кретању дневне температуре на екватору подобноје мењање температуре са годишњим временима у наптој геогра®. ширини. Лети су више обасјани северни цредели но екваторијални. Док екватор сваки дан скоро једну и исту количину топлоте добија, постаје разлика између летњих и зимњих дана тим већа , што се више приближавамо половима. На екватору је дакле промена температуре са годишњим временима скоро неприметна, а бива све већа идући ка половима; дневна мена температуре највећа је на екватору. Из иетог је узрока дневна мена температуре на једном и истом месту већа лети но зими. Тако је на пр. у Женеви разлика измећу највише и најниже температуре једног дана у Јануару 3,5 степепа, а у Јулу 9 степ.; у Петограду је ова разлика у Јануару 1°, а у Јулу 7 степ. Као нример годишњег кретања теннературе у разанм геограФским ширинама, упоредићемо ова места: Пара у Бразилији , Кука у средњој АФрици, Рим, Берлин и Ботија Феликс у аркетичкој северној Америци. У првом је месту, које лежи близу екватора, средња годишња температура 27°Д, а преко целе године не одступа температура од овог броја више од 1,5°. Годишњих времена, као код нас, нема на екватору; она се разликују више бројем кишних дана, него топлотом ваздуха. У вишим геогра®ским ширинама, где се дужина дана јако мења са годишњим временима, већа је разлика између најтоплијег и и најхладнијег месеца. Тако је у Куки (северна ширина 13°10', средња годишња температура 28,6°) разлика измећу најтоплијег и најхладнијег месеца већ 9,3°. У Риму је (4Г54 северна ширина, 15,9° средња годишња температура) ова разлика 17,1°; а у Берлину (52° 80' сев. ширина , 7,2" средња годишња температура) 21,2°. У Ботији Феликсу (северна ширина 69°59) , где дани и ноћи трају но неколико месеци, средња је годишња темнература —15,8°, а преко године се мења темнература за 40°. Из ових се примера види, да је годишња мена темиературе тим већа , а дневна мена темпера-
туре тим мања што се више удаљавамо од екватора. По другим крајевима климат се не влада но сгепену ширине него се ремети разним узроцима. Кад би земља била једнобразна лопта, онда би на местима једне геогра®еке ширине и узвишења над морем свуд око земље један исти климат владао. Али конФигурација земљишта проузрокује неносредно неједнаку ноделу топлоте. Усљед неправилне иоделе воде и конна, и њиховог неједнаког загревања, постају најразноврсније океанске и атмосФерске струје, које мешају екваторијалну топлоту са поларном зимом. Под упливом једне исте топлоте загреје се копно много брже и јаче но море; али зато се оно и пре охлади но вода. Температура мора не мења се јако; како дневна тако и годишња мена температуре мања је на мору но у средини континента под истим степеном шприне. На континенту су лета топлија , а зими хладније него на отвореном оцеану или на осгровима. Тако је на пр. у Дублину на ирској обали температура најхладнијег месеца само за 12 - 4° нижа од температуре најтонлијег, а у Астрахану је ова разлика 32,6°. Због ових истих узрока у пределима око Рајне роди врло добро вино, а јужно биље може само великом негом да се очува: у Енглеској пак не може да сазре грожђе због недовољне топлоте а у Корнвелу лавор и камелија не боји се зиме. Разлика између летње и зимње температуре све је већа што више залазимо у унутрашњост континента. Рајкјавик на Исланду има у Јануару средњу температуру — 1,5°, а у Јулу 13"; температура се дакле мења за 14°—15°. Јакуцк, у Сибиру, лежи скоро под истим степеном ширине а има у Јануару средњу температуру — 42°, а у Јулу 17°; температура семењазабС 0 . У Јакуцку видимо заиста ужасан пример континенталне климе. Зима је тако јака, да се тице смрзавају у ваздуху. Па инак броји Јакуцк 3000 становника, и има лети разноврсну вегетацију; у том нределу исгочног Сибира жање се шеница и раж на земљишту, које је у дубини једног метра вечито смрзнуто; а на Исланду — и ако је годишња температура већа — земљорадња је немогућа с тога, што лето не даје топлоту потребпу за сазрсвање.