Просветни гласник

744

записник главног

просветпог савета

Тако би ваљало у први одсл.ак таблица у »вежбање у правим цртама«, уврститп пеколпко примерака од сложених н испреплетаних шара од правих линија и од сложених розета, звезда од иравих линија у квадрату. Исто то ваља учинити у другом одељку у »веџбан.у у кривим цртама«. Примери овог одељка у делу већим су делом здраво прости а слабо инструктивни. Госиодину писцу избор примерака за попуну својег дела тежак бити неће. Свако опширније Француско, талијанско или немачко дело о геометрнјском цртању има их у обиљу. Тако нпр. цењена дела проФесора Николе Фијалковског у Бечу. И трећи одељак таблица »вецбање у састављеним цртама« могао би поднети неколико архитектонских примера у нацрту геометријском. Изоставити би се пак могле таблице XXIII и XXIV пошто на таблици XXV има све што оне две садрже. Даље табле XXXV, XXXVI и XXXVII пошто иду у перспективно цртање, а иначе су погрешно цртане. Само у оскудици геометријских нацрта могли би иослужити нацрти пералел-перспективни. Никако пак није потребно да се примери геометријског цртања изведу у оком великом размеру у коме их износе таблице у делу г. Дерока. Нотпуно ће одговорити задатку своме, ако се неки од њих сведу на четвртину садање величине њихове, као нпр. примери на таблицама I—XII; даље иа таблицама XXXII и XXXIII. А остали примери ако се сведу на половину садање величине, моћи ће ученику све да покажу у потрсбној му јасности. Овакови су примери по страним делима обично у много мањем размеру изведсни али јс примећено да их ученици ваља да израде у много већем размеру. Практичпост овог дела увећала би се, по мом мњењу ако би се која реч рекла о пренашању углова шестаром и транснортером, што је нужно за обртање слика. Даље кад би се још једна или две конструкцијс елипсе показалс ученику, и кад би се говор о прсцртавању слика помоћу квадрата, објаснио удесним примером. За самоучење и самовеџбање било би врло добро, да се испред сваког нацртаиог примера у тачкастим или спомоћним линијама обележи конструкција и да се иста у тексту пропрати у неколико речи. Исто је тако од користи за ученике да знају н пазиве архитектонских проФила врсту стубова , кад их већ цртају. С тога ваља уз њих да има неколико речи текста. Употребљивост дела захтевала би да се научни термини у њему доведу у сугласност са терминима у сличним школским књигама (у геометрији) и да се неки застарели изрази замену новим.

У горе изложеном част ми јс поднети Главном Просвстном Савету рсФерат о датом ми на преглед делу г. Дсрока. Мислим да ће исто дсло, ако се у њему учине мном наведенс допуне и измене у тексту и у таблицама, моћи да одговори данашњој потреби ученика у првим разредима гимназије и реалака. Труд иак пишчев био би дово.бно награђен са 700 (седам стотина) динара. У прилогу враћам у речи стојеће дело. 12. Октобра 1881. Београд. Ш. 15алтрови}., професор. Савет одлучује, да се ово дело врати г. Јов. Дероку, да га исправи према примедбама г. реФерента, а после тога следоваће одлука саветска. Г. Валтровићу да се изда 40 динара у имс хонорара. VIII Прочита се писмо г. Јов. Ђорђевића, у коме изјављује да би излишно било прештампавати » Матем аматичку и физичну географију « за средње школе од Ђ. Мишковића, кад ће се по новом наставном плану космограФија спојити с геограФијом. Исто тако прочита се писмо г. Бл. Карића, у комс изјављује такође да поменуто дело не треба прештампавати за то, што ова наука не постоји према новом наставном плану више као засебан предмет, што се програм за геограФију сад тек израћује ; што се нсћс моћи предавати више овако опширно, ма какав програм био ; што ће матоматички земљопис ићи уз коемограФију и што јс ова књига штамиана пре 11 год., а баш за последњих десет година учинила је наука о земљи огроман напредак. Према овим реФератима Савет одлучује, да сс »Матежатичка и физичка географија од Ђ. Мишковића више ие прсштамиава за школску потребу. IX Прочита се писмо г. Јос. Пеци&а, у коме нрема извесној одлуци саветској изјављује, да није намеран чинити никакве измене у својој књизи »Познавање човек а« с тога, што још није утврђен иаставни план из познавања природе у основним школама. Бор. Тодоровић, као одређени референат, изјављује да ово дело треба прештампати овако како је, само је желети да се дода неколико слика, на којима би се огледали упутрашњи делови тела. Прочита се реФерат г. Шив. Живановића, као другог реФерента о истом делу. Та.ј реФерат гласи: