Просветни гласник

ЗАГШСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

745

Председнику главног проеветног савета Госаодине, Имао сам част да 1. ов. м. примим писмо ОВр. 83 од 28 Септембра о. г. којим ми се јавља да сам по одлуци Главног Просветног Савета од 22 пр. м. одређен да прегледам дело г. Ј. Пецића »Лознавзње човека« и да оценим може ли се прештампати за потребу основних школа овако какво је, или би га ваљало мешати, и у чему. Редовни члан Гл. Пр. Савета г. Борислав Тодоровић, нроФесор, усмено ми је саопштио, да је он одређен да исто дело прегледа и оцени по Форми т. ј. да ли је иаписано по начелима које методика прописује. Г. Тодоровић имао је доброту да ми том приликом даде и књигу »Познавање човека«. Ја сам одмах по том усменом саопштењу приступио да пажљивије промотрим поменуту књигу и част ми је саопштити вам о томе следеће : I. Познато ми је из искуства, а за време мога бављења на учитељским предавањима у Пожаревцу уверио сам се још више, да има велики број наставника основних школа, који располажу са знатно нејаком научном спремом. Осим тога, они су махом врло мало у стању, да оно што би се могло рећи да знају, умеју обући у подесну Форму и деци предавати. И за овакве је иаставнике добра ручна књига или књижица прави насушни хлеб. У књигама илп како би наставници радије волели у иуаутствима. « (у којима све готово и израђено има!) они могу наћи још једину потпору, да свој рад колико толико прнлагоде захтевима распореда и прописа за основну школу. У такве потребне а и корисне књиге мислим да ће се моћи уврстити и ово делце, које ја имам част да оценим. Корисност његова састоји се једно у том, што је оно потпуно и детаљирано упутсгво за учитеља, а друго зато, што се у њему описује предмет, који треба да је предмот ирвог познавања у основној школи, а то је човек и његова нега. С тога гледишта опште потребе — дело се ово може као корисно оценити. II. Како је књига »Познавање човека.« по одобрењу г. министра просвете печатана, има осам година. Даје се дакле без даљих примедаба претпоставити, да ће и сам г. писац имати што-шта да у истом у случају поновог прешгампавања , промени било ради проширења самог садржаја било ради задовољења већих захтева, који ће се у свези са претстојећим преустројством и проширењем основних школа моћи очекивати. У писму које сам добио од г. преседника Гл. Нр. Савета стоји, да се у прилогу шаљу мени и примедбс самог писца , којс је он имао на своје дело да учини и да исте при прегледу имам у виду. Но по свој прилици при експедицији исти је прилог

заостао и ја тачно не знам у колико мисли г. писац да му је дело за измену способно. Но при свем том у овом случују има се разлога, да се та измена потпуно преостави оцени писца. III. Мени пристоји да дадем оцену о Форми у којој је цела књига написана. И у томе лежи знатна тешкоћа, јер је оцена Форме често тежа и нспоузданија, но оцена позитивне садржине. Начин излагања у књигама за школу, избор појединих речи често је ствар укуса или моментанлог расположења, с тога се ја нећу упуштати у поједине речи да их оцењујем. У књижици коју у прилогу /. враћам подвучена су сва она места где сам мислио да имам разлога да се може која реч другом заменити. У опште пак може се правично за књигу у целини рећи , да је написата врло угодно; јер се све што се казује — врши у пријатном излагању мисли, а начин којим је књига написана. изискује од учитеља да он све усмено казује деци што им према садржини књиге има да каже. Књига ]е дакле лепо и методично обрађена. IV. Ако би се књига поново прештампала могла би се која допуна без уштрба увести. Тако мислим да би корисно било, да се после свакога предавања у кратким прецизним реченицама искаже резултат онога, што је у току предавања у усме.шм саопштају казато. Тим би и учител. м деца били на чисто — а обојима се мора често сое казати — шта су у дотичном часу поуздано научили. То језгро појединих предавања, у поједине реченице прибрано, могло би се после ј>деци диктирати да у своју књижицу запишу. Само усмено, оа ма како лепо причање, не јамчи да ће деца све на свагда запамтити; но треба да и прибележе. Та се мисао огледа погпуно и код писца, јер на завршетку I предавања стоји , да учитељ вели деци: »Узмите перо и хартију ! Напишите : колико делова има тело човекаво, како се зову почињући од главе до стопале«. — Само ваљало би у књизи означити шта да им учитељ каже да напишу. Опасност је да се чешће неће моћи пи учитељ ни ђак споразуметн о томе ! Наравно да за сваког учитеља ово не треба; али их има доста — којима треба. У IX предавању говори се^ о »месу и костима« У истом предавању а на стр. 38 књиге помиње се мозак, живци, плућа, душник, срце, желудац . црева, јетра, слезина , једњак и бубрези. — Сви су ови органи врло важни. Кад се говори даље о нези њиховој, то је нужно мало опширније познавање. Може се дакле с разлогом желети, да се за ове унутрашње органе удеси нарочито још једно предавање и уврсти где г. писац жели, а да не остане само при краткоЈ напомени. Обазирући се на потребу и корист добрих ручних књига за учитеље; прегпостављаСући да ће п сам г.

| ј