Просветни гласник

746

записник главног просветног слнКтл

писац имати својих примедаба и измена ; сматрајући да је начин излагања у књизи »Псзнавање човека« врло леп и задовољава захтеве педагошке, а најпосле надајући се да ће се моћи и моје примедбе, одпосно проширења књиге усвојити — част ми је саопштити г. председнику Гл. Пр. Савета да књига ааслужује иотауну аажњу и да се може с коришКу арештамиати. 2. Октобра 1881. Београд. Жив. (Бивановић супленат I. н. б. гимназије Па основу оба ова реферата Савет одлучује да се дело » Познавање човекл « прештампа за школску нотребу, пошто се удеси према нримедбама реФерената. Г. Живановићу , да се изда у име хонорара 40 динара. X Прочита се реФерат г. Жив. Живановића, суплента, о књизи »Насгава у женским ручним радовима«. Тај реФерат гласи : Господину председни^у Г^лавног Просветног Савета Господине , Примио сам акт Гл. Пр. Савета од 1. Октобра СБр. 1)8., којим ми се саопштава да сам одређен да прегледам књигу под насловом »Пастава у женском ручном раду« од П. Деспотовића, да се изјасним: да ли систем који се у тој књизи предлаше може бити нодесан за наше основне и више женске школе. Књигу сам добно од другог реФерента г-це Христине Брзакове, учитељке ручних радова у В. Ж. Школи, који ће гјо свој прилици имати да поднесе и од своје стране нарочито мњење. Књигу сам по прочитању предао натраг. Како је са распоредом рада и обимом те наставе у В. Ж. Школи, ја не знам, али да у ручном раду основних женских школа нема увек довољне поступности, јединства и практичности (но више луксуза!) то ће се моћи као вероватно сматрати. Свака је учитељка остављепа да махом према своме индивидуалном знању и умењу или према своме укусу одређује и израђује радове. Да би у тој разнобразности ваљало утврдити једнообразност — разуме се по себи. 11о да ли је сад г. Деспотовићева књижица подесна за то ? Ја сам у начелу увек за то, да се ни једној брижљиво рађеној књизи не може одрећи вредност и користи, које она у досљедном извршењу може имати, нарочито ако нема по некој струци великог избора, као што је овде случај. По томе дакле и кн.ига г. Деспотовића можда би била такве природе да се може

у нужди њен систем увести у наше основне и више Ж. Школе. Али не би ваљало сметути с ума да је ова књига постала у другојачијим приликама но што су наше, да је њен најглавнији и то II. део, који говори о појединим гранама ручног рада и како се радови (и поука) на делу врше, даје, велим, тај део копират са још даљих прилика но што су удаљене од нас оне, у којима сам писац живи; јер је све раћеноЈПО некој Габријели Хилард, Јелисавети Вајсенбах и другима. Одмах дакле прописати, без аретходне арактичне оаробаности, ту књигу да се ио њој обавезно иредаје ручни рад — било би пренагљено и без сумње не би уродило добрим плодом. Дало би се учитељама прилике да греше против прописа. Меродавнији суд о извођењу наставе у женском раду ја би рад био да буде у реФерату г-це Брзакове, као надлежније за све што се тамо у техничком погледу спомиње. Исто то имао бих да кажем и што се назива тиче , који су и мени — који не познајем доволј НО женски ручни рад — приметни били као затегнути или без нужде сковани, као на ирилику: »Настава у шијЛу« (место у шивењу); »кдегмво« (место плетење); криање (место крпљење) »прслучић с рукоиићи « (место с рукавићима) итд. Ко је ближе посвећен у називе женског ручног рада имао би да оваквих имена доста наведе, било да су другојачије узета но што се говоре , било да су несиретно сковата по оном оригиналноме обичају ковања речи , који је у нас тако обичан и — несрећан. »Ја до душе нисам филолог — вели писац у предговору — те ће се можда декоме изразу и замерити шта , но ипак држим да неко започети мора , а ко уме боље широко му поље! Ја ћу се радовати ако ме ко поправи!« По томе дакле ја опширан говор о обиму наставе у шесторазредној основној школи — како је то поделио писац — т. ј. шта и где да се учи која врста ручног ре^а ; да ли се и колико се у нашим приликама може од свега постићи; где се заокругљава обим нуждан основној , а где почиње обим нужан Вишој Женској Школи — о свему томе ја , из појмљивих разлога нећу овде говорити, што по стручности припада другом реФеренту ; јер бих ја могао можда на уштрб дела дати мњење — или у његову корист које не бих могао с успехом и браннти. Више пажње од моје стране мора се обратити на 1-ви Оагити део као и на део Ш-Ки о градиву з.ч женске радове, За оба ова дела може се само добро рећи. У I вом делу говори се (до стр. 50) врло лепо и опширно о учитељици и чистоћи, о запту, о цељи наставе, о средствима, о почетку женског рада, о средј ствима за очигледну пас.таву , о томе како ће учитељка еву децу једног одељења заједно поучавати итд.